Mada sam se plašio
za sestru i majku
razmišljao sam da se ubijem,
kada je počeo rat
poslali su me u Aušvic
tamo sam čuvao
Jevrejku
Jevrejku sam čuvao,
kao da mi je petnaest
u nebo sam zviždao
kao daha da nemam
brojao otkucaje srca
jedan pa jedan još jedan
život.
Između nas
nije bilo stotine i stotine ljudi
bio je jedan krevet
a onda ni on.
Proglasili su nas ludim
A mi im se smešili
oživeli.
Tada sam je pitao
koliko me voli
rekla je da smo večni
šaputala mi je
Jozefe, Jozefe
ja ne postojim,
naučila me je
od koliko se pukotina
sastoji ljudski život
a da je u svakoj
možda-ljubav
čak i danas,
nema tih Aušvica
koji mogu promeniti
pitanje boja unutrašnjosti
postojimo samo mi,
otkucaj, pa još jedan,
moja Jevrejka
od smrti
otrgnuta.
Ivana Pantelić
Izvor fotografije: weheartit.com