P:
Zdravo, imam 18 godina i već 2 meseca sam u vezi sa momkom, koji takođe ima 18 godina. Poznajemo se već 3 godine i ranije smo imali nešto više od prijateljstva, ali nikad definisano kao ‘veza’. Već 2 meseca smo u toj nekoj ‘ozbiljnijoj’ situaciji i osećam neizmernu zaljubljenost, valjda jer je sve konačno krenulo svojim tokom i uživam. On je taj koji manje priča o svojim osećanjima, ali zato ih pokazuje dosta dobro, mada opet ne dovoljno koliko ja. Međutim, ovih dana se u meni probudila neka nesigurnost i nepoverenje. Prvenstveno zbog toga što smo imali neku našu ‘dnevnu rutinu’, koja je uključivala da se viđamo gotovo svaki dan i da obavezno pre spavanja pričamo po 3-4 sata. Već nedelju dana ne dobijam pozive uveče, ali dobijam poruku. Znam gde je i s kim je, što mi je jako bitno, jer u pola noći dodje kući, ali oduvek je takav bio. Sada se javio crv sumnje da ja možda nisam jedina koja postoji. Proveravala sam njegove poruke ali nisam ništa našla.. Pokazuje mi ljubav svakodnevno, znam da mu je stalo i bitnije mi je to što pokazuje, nego da mi prodaje prazne priče. Ne znam da li je problem u meni, da li mi je naišao neki period da sumnjam i preterano razmišljam o svemu, ili je možda i on nekim delom problem prouzrokovao. Koji je Vaš savet? Hvala unapred.
O:
Odgovoriću ti kraće, postavljajući pitanja. Odlučila sam se za tu varijantu odgovora jer bi možda mogla da prepoznaš neke obrasce bolje nego li da ti dam savet. Koliko shvatam problem je nastao kada ste iz vaše rutine izbacili razgovore od 3 do 4 sata pred spavanje. Da li ste pričali o tome? Čega se zapravo plašiš? Zašto sumnjaš da bi te varao ako nemaš dokaze? Šta za tebe znači uspavljivanje uz tako dug razgovor? Kako se osećaš dok te uspavljuje? Da li te to na nešto ili nekog podseća? Razmisli o tim pitanjima i popričaj nakon toga sa njim.
P:
Očekuje me posao u novoj firmi. Problem nastaje što zaboravljam, ne mogu da se koncentrisem na rad.. Strah me je od javnog nastupa, razmišljanja o tome šta drugi misle o meni, da li ću ispasti glup i smešan pred drugima, da li sam dosadan nekom i sl. Inače sam komunikativan, lako ulazim u komunikaciju sa ljudima bez obzira kojem društvenom sloju pripadaju. Talentovan sam u grafitnom crtanju, imam redovne rekreativno-sportske aktivnosti. Imam devojku i prijatelje. U zadnje vreme, kako se bliži dan kada treba da počnem da radim, shvatam da nisam spreman za svoj posao u potpunosti. Ponekad svoj strah, nezadovoljstvo i neraspoloženje prenosim na svoje drage ljude i bojim se da će me drugačije gledati ako ne budem uspeo na gorepomenutom poslu da se zaposlim. Imam želju ali nemam motivaciju. Na prethodnom poslu u jednoj fabrici sam radio dve godine nakon čega sam dao otkaz da bih radio bolje plaćen posao. Dešavalo se da svoj posao radim neadekvatno jer mogu priznati sebi da sam lenj. Verujem da imam neki vid anksioznosti, jedno vreme sam bio bulimičan i to u periodu kada sam smrsao posle vežbanja i posle smanjivanja tempa vežbi nisam želeo da se ugojim. Ovo pišem u trenutku kada sam došao sa obučavanja, i posle dosta grešaka koje sam uradio nadam se da sam vam napisao tekst koji cete razumeti i moći ćete mi pomoci da prebrodim ovu situaciju. Hvala.
O:
Poštovani,
Koliko shvatam anksioznost se javlja na poslu u vidu neadekvatnog obavljanja posla. Hajde da vidimo. Da li znate neku osobu koja nije pogrešila na poslu? Ukoliko baš često grešite, da li možete tačno da definišete šta pogrešno radite? Da niste saslušali nadređene, da li ste pretrčali preko posla ili ga niste završili? Šta je za Vas tačno greška? Dobro je da sebi priznate da ste lenji, i da bi šta? Možda voleli da taj posao neko obavi za Vas? Ili ako ga obavite da ne preuzmete odgovorinost? A možda i da radite još neke stvari koje zaista volite poput grafitnog crtanja u kom zaista uživate? Zrelost sa sobom donosi i rizike, a Vi već imate dobre preduslove da uspete-komunikativnost, podršku bližnjih i sl. Čini mi se da sebe uvek pred uspeh osudite na neuspeh. Razmislite- zašto bi se obučavao neko ko ne zna da radi i pripremao za neki posao ukoliko ta osoba nema kvalitete za taj posao? Možda samo malo poradite na sitnicama, to morate sami. Takođe, naveli ste svoje talente. Ukoliko stalno nalazite slične poslove, razmislite da jednog dana razvijete i ostale talente jer postavlja se pitanje da li zaista volite to što radite.
Želim Vam puno sreće!
P:
Zdravo, student sam četvrte godine prava i primetila sam da imam određene greške u savladavanju gradiva. Prilikom izlaganja iznosim činjenice vezane za podele perfektno i bez greške ali se često gubim pa odgovor ne mogu da formulišem po redosledu izostavljajuci osnovne stvari ,dobijam niže ocene, u čemu je problem?
O:
Imam malo činjenica na osnovu kojih bih mogla zakljuciti šta bi moglo biti. No postoje brojne teorije: da li Vam je dosadilo? Da li je vezano za određen predmet? I na koji način je povezano sa završetkom fakulteta – četvrtom godinom? Razmislite zašto se problemi pojavljuju sada kada ste uspešno završili prethodne tri?
Bojana Aleksić, pedagog
Fotografija: Pixabay