U anketi koju je sproveo Centar za kreiranje politika u periodu od 08.09. do 12.09.2018. godine, ukupan broj popunjenih anketa je 583. Ciljna grupa ovog istraživanja su bili studenti Univerziteta u Beogradu. Prema obrađenim podacima, rezultati su sledeći:
U anketi koju je popunilo 583 studentkinja i studenata Univerziteta u Beogradu, najviše je učestvovalo osoba ženskog pola i to 74,4% ili 434 ispitanika, a osobe muškog pola su popunile 25,6% ukupnog broja anketa.
Najveći broj isptianih studenata ima 20, 21 i 22 godinu, dok je prosečan broj godina ispitanika 21,8.
Tip naselja u kome žive studenti koji su popunili anketu je u veoma velikom broju – GRAD čak 87,5%, dok je SELO kao svoje prebivalište navelo 12,5% studenta.
Najveći broj ispitanika koji su učestvovali u anketi studira na: Fakultetu političkih nauka 12,7% Fakultetu bezbednosti 8,23%, Filološki fakultet 6%, Saobraćajnom fakultetu 3,95%, Filozofski 3,6%, Farmaceutski i Ekonomski fakultet po 3,43%.
Na pitanje o štetnosti plastičnih kesa po prirodu 87,7% studenata ili njih 511 je reklo da smatraju da plastične kese negativno utiču na prirodu, preostalih 12,3% su se izjasnili da nemaju stav, odnosno da kese ne utiču negativno na prirodu.
Pitanja 5. i 6. su povezana, naime, želeli smo da vidimo koji su razlozi, zbog kojih su se studenti opredelili baš za ove odgovore. Prema tome, izdvojili smo tri najčešća razloga koje su studenti naveli, a to su: spora razgradnja, zagađuje okolinu i toksičnost.
Na pitanje da li Vam je neko tokom studija ukazao na problem plastičnih kesa, vidimo jako loše podatke, naime od ukupnog broja ispitanika više od polovine, tačnije 53,2% njih je odgovorilo sa NE, dok je još 13,6% njih odgovorilo da NIJE SIGURNO. Svega trećina njih je tokom studiranja saznala tokom studiranja za problem koji upotreba plastičnih kesa nosi sa sobom. Studenti očito nisu dovoljno upoznati sa ovim problemom, te smatramo da iako su rekli da smatraju da su štetne, nemaju potpunu predstavu o njihovoj štetnosti, te da je potrebno posvetiti više pažnje edukaciji studenata.
Na pitanje koje se odnosi na učestalost upotrebe plastičnih kesa, studetni su sa svega 19,6% rekli da ne koriste kese, nego da koriste ceger ili torbu, njih 27,3% je reklo da koristi plastične kese prilikom svake kupovine, dok je preko polovine studenata tačnije 53,2% reklo da koristi plastične kese samo kad su im potrebne.
Na pitanje šta radite sa plastičnim kesama ako ih koristite, najčešći odgovori su: bacam ih, koristim ih za smeće, koristim ih za pakovanje.
Na pitanje koje je bazirano kao kviz pitanje, a tiče se koliko je potrebno vremena za razgradnju plastičnih kesa, tačno je odgovorilo 52,1% (tačan odgovor je između 400 i 1.000 godina).
Informisanost studenata o naplati plastičnih kesa je veoma velika skoro 100%, tačnije svega 4 ispitanika ili 0,7% njih nije znalo da se plastične kese naplaćuju.
Na pitanje da li podržavate naplatu plastičnih kesa od 2 dinara, 32,1% je reklo DA, dok je 38,8% reklo da, ali da je trebalo da bude veća cena. Ovo pokazuje da su studenti u velikoj meri podržali uvođenje naplate kesa. Zanimljivi su i odgovori koje su studenti dali kao svoje predloge i stavove: podržavam, ali time problem nije rešen i dalje ih ima, ne treba ih uopšte prodavati, donirajte novac u humanitarne svrhe, ubaciti papirne kese, stavite na kase samo cegere da mogu da se kupe, naplata ne diže predstavu o zaštiti životne sredine, kese za voće se ne naplaćuju i slično.
Na pitanje da li biste pre kupili ceger ili nastavili sa kupovinom plastičnih kesa, čak 71,4% ispitanika bi kupilo ceger, dok 16,5% njih bi nastavilo sa kupovinom plastičnih kesa i dalje.
Na osnovu svega iznetog možemo da zaključimo da su studenti obavešteni o naplati plastičnih kesa, kao i da u veoma velikom broju podržavaju njihovu naplatu. Takođe oni se donekle protive njihovoj ceni i smatraju da bi trebala da bude i veća od 2 dinara. Stavovi studenata su i da se uvedenom naplatom nije rešio problem plastičnih kesa, jer se one i dalje prodaju, a nisu zamenjene u potpunosti nekim alternativnim sredstvima. Ono što raduje jeste visok procenat onih koji su svesni štetnosi plastičnih kesa, ali problem je što veliki broj njih tokom studija nije više informisan o štetnosti istih.
Fotografije: rtvnp, Centar za kreiranje politika