Karen Šahnazarov, čuveni ruski reditelj, scenarista, producent i direktor jednog od najvećeg filmskog studija Moskva film, danas se uoči premijere svog novog filma, “Ubiti po viđenju”, obratio novinarima na konferenciji.
Scenario filma zasnovan je na sećanjima direktnih učesnika pri operaciji službe državne bezbednosti. Film prati operativca Egora u pokušaju likvidacije terorističkog lidera Šamila Bašajeva, koji je odgovoran za brojne terorističke napade na civile i gerilske napade na snage bezbednosti, kao i za opsadu Moskovskog pozorišta i talačku krizu u Beslanu. Događaji koji prate film dešavaju se 2004. godine, a na pitanje kakva je politička i socijalna situacija danas, četrnaest godina kasnije, Šahnazarov je odgovorio: “Nakon likvidacije Bašajeva desila se principijalna promena. U Čečeniji je bio referendum, te se većina Čečena izjasnila tako da ne želi da ostane u sklopu ruske federacije. Bilo je besmisleno vršiti bilo kakav pritisak na njih, svi su bili naoružani! Čečenija je danas vrlo bezbedna zemlja. Dolaze nove generacije. Rat u Čečeniji je bio građanski rat, a on uvek ostavlja duboke rane.”
Film predstavlja veoma škakljivu temu za našu sredinu, samim tim što je sniman po realnom događaju. Vodilo se računa o svim detaljima. Ništa nije izmišljeno, a filmska ekipa uspela je da dočara autentičnu atmosferu Kavkaza.
“Aleksandar Aravin je iskusan reditelj. Snimio je dosta materijala, pa sam mu pomogao da ga skrati. Napravili smo i mini seriju od četiri epizode. Treba obratiti pažnju na čečenske glumce, to je vrlo važan psihološki momenat, jer svojim prisustvom dokazuju da su saglasni s onim što je prikazano na filmu. Sama činjenica da su pristali da glume na filmu pokazuje da se na Kavkazu situacija menja. Bilo je važno da se u filmu čuje originalan jezik zbog verodostojnosti samih događaja. Jednom od specijalaca u ovom filmu prerezali su grlo. Tu ulogu odigrao je moj sin, uopšte nije prijatno videti tu scenu! Međutim, takva je stvarnost. Borba je vrlo surova. O tome se ne priča, ali to je tako.”
Ruski filmovi ne zaostaju za holivudskim. Međutim, kada se radi o budžetu, nivo je potpuno drugačiji.
“Milion i po dolara, zajedno sa serijom. U Holivudu bi to koštalo jedno dvadeset miliona. Sve je snimano u planinama, što je jako nezahvalno. Novac ne odlučuje uvek o svemu.”
Iz biografije Šahnazarova uspehom se izdvajaju filmovi “Beli tigar”, koji je 2012. godine bio ruski kandidat za Oskara za najbolji film na stranom jeziku, “Ana Karenjina – Sećanja Vronskog”, “Word No.6” i “Courier”.
Nakon što je film “Ana Karenjina – Sećanja Vronskog” premijerno prikazan u Beogradu prošle godine, Šahnazarov je rekao da srpska publika razume i oseća film, jer je čitala roman, te nije samo slušala o tome kako se Ana bacila pod voz, što je slučaj u svetu.
Film “Beli tigar”, koji je 2012. godine bio ruski kandidat za Oskara, nastao je kao posledica teme rata, o kojoj se stalno govori i koji nam se konstantno odigrava pred očima. Šahnazarov kaže da rata ne možemo da se oslobodimo, iako ga niko ne želi, te postavlja pitanje da li on predstavlja čovekovo biološko prokletstvo.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je Šahnazarova dva puta odlikovao ordenom časti za zasluge u oblasti filma. Moskva film, na čijem je čelu Šahnazarov, ima status državnog preduzeća, ali ne ubira sredstva iz državne kase. “U principu nije loše biti blizak vlasti. Na primer, ja ne skrivam da podržavam Putina. U preduzećima koja dobijaju sredstva od države je možda drugačije, ali u Moskva filmu vas niko ne primorava da poštujete Putina, niti vam neko govori za koga treba da glasate.”
O umetnosti u našoj zemlji Šahnazarov kaže da zna mnogo. Emir Kusturica je na njega ostavio najveći utisak jer ume da prikaže suštinu i duh srpskog naroda. “Moj omiljeni film je “Otac na službenom putu”. Ivo Andrić ima svoj istančan stil, kao Markes i jako ga volim.”
Pripremila: Emilija Milovanović
Fotografije: FAME Solutions
