P:
Treba mi neko sa kim mogu da pričam o svemu. Sve skupljam u sebi par meseci, ne govoreći nikom, čak ni roditeljima i samo „eksplodiram” u jednom momentu. Ako bih im se obratila, ne bi me razumeli. Čak sam počela da čitam tekstove o samoubistvu i svašta mi padne na pamet u ovakvim trenucima. Nadam se da ćete Vi razumeti, jer znam da nisam ni prva ni poslednja osoba sa problemom ovakve prirode.

O:

Situacija je za tebe, kao mladu osobu, izuzetno stresna. Moguće je da roditelji ne bi reagovali negativno, ali ti pretpostavljaš na osnovu već poznatih reakcija da bi to tako bilo. Takođe, nije neobično da mlade osobe, kada im je jako teško, čitaju takvu vrstu tekstova, što svakako ne znači da će se ubiti. Pa evo nekoliko saveta za tebe:

– Pokušaj da nađeš neki hobi. Ljudi sa sličnim interesovanjima lakše ulaze u komunikaciju;

– Pokušaj da razgovaraš sa roditeljima;

– Obrati se školskom psihologu ili pedagogu. Možda čak i razrednom starešini. Kaži nastalu situaciju, uputiće te šta dalje. Nemoj da ubeđuješ sebe kako je to glupo. Problem postoji I budi otvorena za rešavanje istog;

– Piši dnevnik.Tako ćeš olakšati sebi;

– Ukoliko si besna, pokušaj da zamisliš dotičnu osobu ili situaciju. Kaži na glas kako se osećaš. Bavi se sportom, a nije zabranjeno udaranje jastuka, pevanje, sve dokle postoji zdrav način izbacivanja besa;

Sve u svemu, bilo bi dobro da se obratiš nekoj odrasloj osobi od poverenja.

P:

Imam sedamnaest godina. Nedavno sam zatekla roditelje kako vode ljubav i iskreno me je to mnogo potreslo iz nekog razloga, iako shvatam da je to jedna sasvim normalna i prirodna stvar kod ljudi u braku. Mnogo se loše osećam od tada, često umišljam zvuke iz njihove sobe (koja je pored moje) i kad god me pošalju negde, uvek mislim da to rade sa određenom namerom. Razgovarala sam sa majkom, koja se prvi put naljutila na mene, zbog čega sam počela da verujem da nešto stvarno nije u redu sa mnom. U kasnijim razgovorima o tome, koji su se često ponavljali, ona je shvatila da mi to zaista predstavlja problem, obećavši da se neće ponoviti da ih čujem ponovo. Dakle, problem više nije u njima, već u meni.

O:

Tinejdžeri se, generalno, uplaše i osećaju gađenje kada uhvate roditelje u „grešnoj situaciji”. Na našem podneblju je normalno da je seks nešto što je vezano za mlade i slobodne ljude, a da su naši roditelji samo i isključivo naši roditelji. I to im je jedina uloga. Deca, pa čak i ona starija, ponekada seksualni čin roditelja posmatraju kao čin napuštanja. Naravno negde je i za njih to tabu tema, pa propuste vrlo važne razgovore prilikom vaspitavanja. Posmatraj to kao zdravu situaciju da se tvoji roditelji vole. I da je to sasvim normalna situacija. Možda je to za tebe bio stres, možda nisi očekivala, ali pokušaj da se navikneš. Na kraju, već imaš dovoljno godina i sama postaješ polno zrela, i navikavaj se da ulaziš u svet odraslih. Na kraju, i ti si nastala iz tog čina.

P:

Poštovana, 

Obraćam Vam se povodom stanja u kome se nalazim. Osećam se neispunjeno, emotivno prazno, usamljeno. Pre godinu i po dana raskinula sam vezu od četiri godine, nakon čega sam imala težak period emotivnog oporavka. Tada sam se obratila psihologu gde mi je ustanovljena depresija. Koristila sam terapiju ali sam svojevoljno prestala, jer sam smatrala da sam sasvim u redu. Sada se osećam još gore nego tada. Neispunjena sam u svakom smislu, nijedna veza mi ne uspeva i sa svakim novim momkom još se lošije osećam. Ne znam kako da se izborim sa time, osećam da je situacija sve gora i da ja tu više nemam kontrolu. Često plačem, sve sam manje komunikativna, osećam da nemam kome da se obratim, popričam… Nemam rešenje, zatvaram se u sebe potpuno i ne verujem više ni u kakve međuljudske odnose.

O:

Situacija u kojoj ste se našli zaista nije laka. Evidentno je da Vam stanje u kojem ste oduzima vitalnu energiju i volju u svim aspektima života. Što se tiče korišćenja lekova, kod određenih stanja, kada je indikovano da se koriste, dolazi do poboljšanja, ali se dešava da se po prestanku simptomi vrate.  Bilo bi dobro da se obratite psihijatru za korišćenje lekova ukoliko je to zaista neophodno, no takođe preporučujem kombinaciju lekova i psihoterapije – terapije razgovorom. Uz adekvatnu upotrebu lekova, kada je to zaista i neophodno, i terapijom putem razgovora, lećenje može biti uspešno. Takođe, možete probati terapiju razgovorom i objasniti terapeutu šta ste koristili da bi zajedno došli do rešenja, da li da Vam psihijatar dalje prepisuje lekove.

P:

Našao sam na Internetu ovaj sajt pa sam hteo da pitam par pitanja koja me muče već duže vreme. Nadam se da ćete mi pružiti pomoć koja mi je potrebna.  Imam 26 godina i još nikad nisam imao devojku. Imam problema sa samopouzdanjem i ne smem iz nekog razloga da im priđem jer se uplašim. Čak mislim da im iz nekog razloga i nisam naročito zanimljiv i da ne umem da vodim razgovor u tom pravcu. Možda im i ne izgledam privlačno jer nemam kvalitete koje devojke danas traže. Lep izgled, telo razvijeno itd. Veoma sam mršav i nemam pravilno držanje. Ne umem da se opustim među ljudima i na mestima gde je provod.

O:

Poštovani,

Potpuno Vas razumem. Vaš problem dele mnogi mladi danas koji misle da imaju više godina u odnosu na prethodno iskustvo. Ono što Vam savetujem je da ne postavljate sebi nerealne ciljeve. U kom smislu? Nije cilj naći devojku sa niskim samopouzdanjem, jer Vama koji na neki način ne znate kako je imati devojku, to deluje kao veliki projekat . Stavite na papir šta bi želeli da postignete. Jer, verovali ili ne, i veština komunikacije, ljubavi i zavođenja se uči. Razmislite o svim svojim manama i vrlinama. Razradite cilj do sitnih detalja. Na primer, danas ću ući u prodavnicu i pričati sa nepoznatom devojkom, bez obaveza. Dajem jednostavan primer jer se samopouzdanje gradi tako što se neka jednostavna radnja ponovi više puta a zatim se pređe na sledeći zadatak. I tako svakog dana malim koracima do velikog cilja. Takođe, zabluda je da baš sve devojke vole kvalitete koje ste nabrojali, a opšte je poznato da kada se opisujemo „iskrivimo” sliku o sebi. Možda neka devojka jedva čeka da ima dečka poput Vas. Prirodnog. Srećno!

Pripemila: Bojana Aleksić

Fotografija: Pixabay