Sve veći broj ljudi u svetu pati od opsesivno-kompulsivnog poremećaja (OKP). Svako od nas poznaje bar jednu osobu koja ima ovu psihičku dijagnozu, a neretko i sami kod sebe primetimo neke simptome kojima se opisuje OKP.
Napori stručnjaka koji su o ovoj temi često govorili u poslednje vreme u javnosti uticao je na veću osvešćenost o ovom problemu, razumevanju onih koji pate od OKP-a, ali i smanjenju stigmatizovanosti kroz koju ovi ljudi prolaze i sa kojom svakodnevno žive.
Opsesivno-kompulsivni poremećaj je neurotski poremećaj koga odlikuje anksioznost i javljanje prisilnih misli ili radnji zajedno sa iracionalnim strahovima.
Sam pojam opsesije nikome nije stran. Svi smo bili makar jednom opsednuti nekom idejom, željom koju želimo da ostvarimo ili još češće osobama koje nam se sviđaju. Ipak, ponekad ona može da postane suviše učestala i opterećujuća, pa tako i da usporava osobu u obavljanju njenih svakodnevnih aktivnosti ili dovede do depresije.
Kada je potrebno javiti se psihologu i kako prepoznati neke momente u ponašanju koji ukazuju da osoba ima OKP?
Prvo, osobu koja ima OKP svakodnevno preokupiraju misli koje je uznemiruju. To mogu biti neke neprijatne scene ili ideje kojih se ta osoba plaši sa ili bez razloga. Na primer, osobi kroz glavu prolaze misli od toga da emotivno povređuje osobu koju voli do toga da radi nešto što je sramotno ili društveno nepoželjno.
Vrlo je bitno naglasiti da su to sve misli koje bude izrazite reakcije osobe koja neprekidno o njima razmišlja od kojih postaje zavisna, pa tako sve intenzivnije razmišnjanje o tome dovodi do većeg entuzijazma ili straha.
S vremena na vreme, te osobe pružaju otpor tim mislima, i to onda kada postanu nepodnošljive. Tada ih nesvesno potiskuju i neutralizuju nekim drugim mislima ili radnjama kako bi ih prikrili. Potiskivanje nastaje zato što osoba želi da ih se oslobodi, ali to je obično bezuspešno. Najčešće, opsesije ove vrste nastaju kada ta ideja predstavlja nešto što je sramotno i/ili je u suprotnosti sa nečijim moralnim standardima.
Osoba pokušava da se oslobodi opsesija tako što izvodi neki ritual. To može biti bilo koja radnja koja je najčešće neobjašnjiva ljudima oko nje. Taj ritual se ponavlja na identičan način određen broj puta. On se naziva kompulzija. Najčešći primer je nebrojano puta pranje ruku, proveravanje, brojanje, ponavljanje reči u sebi i sl. Ukoliko se ritual obavlja svaki put na različiti način onda se zove neutralizacija. To zapravo znači da osoba „poništava“ loše, opterećujuće misli zamišljanjem „dobrih“ koje bi je smirile.
Skoro sve osobe koje pate od opsesivno-kompulsivnog poremećaja su preterano osetljive na kritike koje im se upućuju povodom određenih grešaka koje naprave, preterana odgovornost, perfekcionisti, suviše sumnjičave osobe, izraženo netolerantne osobe na neizvesnost ili neke uslove.
Kako se leči OKP?
Pošto je glavni problem OKP-a način na koji osoba interpretira svoje misli nakon čega i postaje opsednuta njima, najbolji način lečenja podrazumeva učenje kako reagovati na te opsesivne misli koje ih dovode do anksioznosti. Koristi se Kognitivno-bihevioralna psihoterapija i terapija lekovima. Na primer, osoba koja stalno razmišlja o nasilnom postupku, treba da shvati da to i ne znači da ima sklonost ka ubistvu. Pa je misao neće plašiti. A kada shvati da se to dešava i kada ne primenjuje kompulzije i neutralizacije, postaće mu nepotrebne, te ih više neće praktikovati.
Važno je da shvatimo da je osobama koje imaju OKP važna podrška njihovih bližnjih. Razgovor i razumevanje pomaže osobi u izgradnji samopouzdanja i uspešnijem putu ka izlečenju.
Autor: Milica Mirkov
