250 000 studenata je izašlo na ulice u Italiji, dok je u Španiji organizovano preko stotinu aktivnosti u znak protesta zbog klimatskih promena.
U drugom svetskom klimatskom protestu, započetom u petak, učestvovalo je preko desetine hiljada ljudi. Protest je započeo u Aziji i Okeaniji, a onda se proširio i na Evropu, gde je posebno mesto zauzela Italija, sa 250 000 studenata koji su izašli na ulice.
Demonstracije su se završile u petak popodne velikim maršom u Montrealu (Kanada), na kom je prisustvovala i mlada aktivistkinja Greta Tunberg, glavna inspiracija za pokret “Petkom za budućnost” (Fridays for future). Protesti su zvanično počeli pre dvadesetak dana u Nju Jorku, na čelu sa Gretom. U Španiji se preko 500 organizacija pridružilo protestu, a Italija je, iako se u poslednje vreme odupire masovnim demonstracijama, snažno odgovorila na poziv na štrajk.
U petak ujutru su se održale masovne demonstracije u svim većim gradovima. U Rimu se, na primer, okupilo oko 100 000 ljudi među kojima nije bilo ni političara ni predstavnika političkih stranki. Pokret se sastojao samo od studenata koji su nosili obojene zastave sa parolama protiv globalnog zagrevanja. Među sloganima se moglo pročitati “Spasite našu planetu” i “Počnite da razmišljate bez čega ne možete da živite”.
Novi Zeland je bio mesto održavanja najmasovnijih protesta u Aziji i Okeaniji. Prema podacima organizatora, u oko 40 gradova širom zemlje, u štrajku je učestvovalo oko 170 000 ljudi. Novozelandski studenti su se pridružili maršu uprkos trajanju ispitnog roka. Predstavnici novozelandske mobilizacije uputili su otvoreno pismo Parlamentu, koje je potpisalo 11 000 građana, i u kojem se od Vlade taži da proglasi stanje klimatskih vanrednih stanja.
“Naši predstavnici moraju odmah da preduzmu značajne mere kako bi zaštitili našu planetu”, rekao je koordinator klimatskog pokreta “School Strike 4 Climate”. U međuvremenu, u Južnoj Koreji se najveći broj ljudi okupilo u glavnom gradu, Seulu. Oko 500 demonstranata krenulo je prema Plavoj kući, predsedničkoj rezidenciji, kako bi zatražilo odlučnije akcije Vlade protiv klimatskih promena.
Ključna nedelja za klimatske promene
Ova nedelja je sigurno bila jako važna za organizaciju pokreta protiv klimatskih promena. Prošlog ponedeljka je Nju Jork, jedan od gradova sa najvećim političkim uticajem, bio domaćin konferencije sazvane od strane Ujedinjenih nacija, sa ciljem da se naprave delotvorniji planovi u vezi sa ovim problemom.
Iako je veliki broj evropskih zemalja podržao ove ideje, glavni emiteri stakleničkih plinova: Indija, Amerika i Kina nisu dale svoju saglasnost. Takođe je sazvan sastanak mladih aktivista koji, kao glavno oružje u ovoj borbi, koriste nauku. Jedna grupa naučnika, članova IPPC-a (Međuvladinog panela o klimatskim promenama) predstavila je svoja istraživanja o uticaju klimatskih promena na okeane.
Zaključci nisu pozitivni: Porast nivoa mora (koji je automatski povezan sa ekstremnim klimatskim pojavama poput ciklona i poplava) ubrzao se i sada je nepovratan. Predstavnici IPPC-a su takođe tražili smanjenje emisije gasova, koji su glavni uzročnici pregrejavanja naše planete.
