Čitave prethodne nedelje su Instagram i fejsbuk postovi ličili jedni na druge, što i nije tako čudno ako uzmemo u obzir da je možda 3% korisnika pomenutih mreža zaista humorom nadareno, dok se ostali bave prekucavanjem. Ćutim, žmurim, ali ovo je već provokacija.

„Ukinuta je opcija da se vidi ko je kome šta lajkovao i to je i zvanično kraj ženske detektivske karijere“

Čitam Loli, čita Lola meni. Obe se podrugljivo smejemo tvorcima i prenosiocima ove velike mudrosti.

Ženska detektivska karijera postojala je mnogo pre stvaranja samog interneta, samim tim i mnogo pre stvaranja bilo kakve društvene mreže. Samim tim, pretpostavljate, postojaće sve i da internet (sa sve društvenim mrežama) potpuno prestane sa radom.

„Sve sam znala. Poznavala sam puno ljudi koji su mi dostavljali informacije. Saznala sam da me vara s pevačicom u lokalnoj kafani i jedne noći, nije me mrzelo, u cipelama na štiklu, po snegu, prepešačila osam kilometara da se i sama uverim u isto. Bili su u pravu“, 1962.

„Iako sam mu prala veš, nikada nisam gurala ruke u njegove džepove. Ne zato što nisam sumnjala u njegovu vernost, već zato što ne bih umela da se nosim sa time“, 1973.

Pre osam godina sam, sasvim slučajno, upoznala simpatičnog momčića u Beogradu. Znala sam kako izgleda i kako se zove, pod pretpostavkom da za ovo drugo nije slagao. Par godina kasnije, zamolila sam prijateljicu sa nekoliko godina staža detektivske karijere, da ga pronađe, jer ja nikada nisam uspela.

Obe smo imale fejsbuk i Instagram profile. Rekla je da moj zahtev zvuči suludo, jer pronaći nekoga na osnovu fizičkog opisa i potencijalnog imena, bez prezimena, nije jednostavna stvar, ako uzmemo u obzir da po popisu iz te godine Beograd ima 1.659.440 stalnih stanovnika, a on je, verovatno, kao i gomila drugih, neki dođoš.

Ipak, osam sati kasnije, pronađen je pod imenom crtanog junaka, a meni je, osim linkova njegovih profila, dostavljena čitava istorija njegovog postojanja.

O benefitima ljudi koji znaju ljude, koji znaju ljude, koji znaju ljude neću ni da govorim. Svesni ste, valjda, šta to tačno znači. Informacija nikada nije imala veću tržišnu vrednost nego danas, ali uz ljude koji znaju ljude, koji znaju ljude… sve je mnogo jednostavnije. I jeftinije.

Obzirom na to da živimo u malom svetu, umreženi smo jako dobro. Saleću nas kojekakvim informacijama, bitnim i nebitnim, suštinski važnim, ali i onim potpuno besmislenim. Na nama je da ih prihvatimo ili odbacimo. Zagrebemo dublje ili jednostavno ignorišemo.

Bivša koleginica mi je pre nekoliko dana kroz šalu rekla tačan iznos novca utrošen na pripremu kampanje sadašnje suparničke kompanije. Bingo. Koleginica cimerke moje prijateljice ispričala je prijateljici istoriju doktorke za koju se ispostavilo da je lečila moju potencijalnu jaču polovinu. Prijatelj mog prijatelja ima kuma koji sarađuje s vodećom izdavačkom kućom, pa može, ako zatreba, da završi posao, a ima i dojave rezultata sportskih utakmica.

I kad smo već kod tog i takvog sveta, moram da vam kažem: Nedavno je sprovedena anketa vezana za posao preko veze. Na pitanje da li im smeta kada čuju da je neko iz njihovog okruženja dobio posao na takav način, preko 80% ljudi odgovorilo je potvrdno. Na pitanje da li bi prihvatili sređen posao, odgovorilo je isto toliko. Isto potvrdno.

Šta ćemo sa svim tim informacijama? Hoće li nam glave pući?

Ne. Neće. To je naš svet. Svet u kome živimo. I uvek ćemo biti deo njega, zatvorili oči ili ne. Svima nam je sve dostupno.

Zato se ne zavaravajte krajem ženske ili muške detektivske karijere jer, kako stvari stoje, ona tek počinje. Ako vam išta znači, ko ne istražuje – taj se ne zanima.

I nemojte misliti da neko nešto ne zna, jer možda samo bira da ne prihvati.