Dok su ranije generacije mobilnih tehnologija bile su fokusirane samo na obezbeđivanje konekcije (kao na primer 4G LTE), današnje mreže imaju mnogo veći zadatak. One moraju pokriti sve više geografskih površina, obezbeđujući enormne brzine, kako zbog zadovoljavanja potreba nestrpljivog korisnika tako i za neminovan razvoj IoT-a (Internet of Things).

Internet of Things predstavlja proširenje osobina smart uređaja na sve uređaje koje koristimo. Veruje se da će smart uredjaji masovno postati, osim telefona, i kućni aparati, automobili, semafori, putevi i slično. Oni će komunicirati međusobno i deliti informacije, maksimalno automatizovano. U sistemu sa toliko visokim nivoom povezanosti, brza razmena podataka je ključna, a i time potreba za razvojem moćnijeg bežičnog interneta  neosporiva.

Šta je 5G tehnologija?

5G predstavlja novi standard wireless tehnologije, tj. petu generaciju iste. Ona podiže iskustvo povezanosti na sledeći nivo svojom virtualizacijom i korišćenjem tehnologija klaud servisa, dakle više je zasnovana na softveru nego na hardveru.

Naime, 5G mreze takođe omogućuju gladak prelaz između mobilnog i Wi-Fi pristupa. Mobilni korisnici mogu da ostanu povezani dok se kreću od spoljašnje bežicne konekcije i bežicne mreže u zgradama bez intervencije korisnika i potrebe da se ponovo vrsi autentikacija.

Novi Wi-Fi 6 bežicni standard (poznat I kao 802.11ax) deli osobine sa 5G koje uključuju i poboljšane performanse. One su omogućene lukavim postavkama radio prijemnika, sa ciljem obezbeđivanja bolje geografske pokrivenosti, uz optimizaciju troškova. Posledica ovakve arhitekture je osim neosetnog prebacivanja između prijemnika i znatno brža obrada podataka.

5G tehnologija bi trebalo da unapredi povezanost u manje snabdevenim ruralnim oblastima i gradovima gde potražnja premašuje današnji kapacitet obezbedjen 4G tehnologijom.

Kako radi 5G tehnologija?

5G technologija će uvesti napretke u arhitekturi mreže. 5G New Radio, globalni standard za sposobniji 5G bežični vazdušni interfejs, pokriće spektar koji je nekorišćen u 4G. Nove antene uključivaće tehnologiju poznatu kao MIMO (multiple input, multiple output), koja omogućava odašiljačima i prijemnicima da prebace više podataka u isto vreme. Ali 5G tehnologija nije ograničena na novi spektar radija. Dizajnirana je tako da podržava mrežu koja kombinuje i licencirane i nelicencirane bežične tehnologije. Ovo će dodati opseg dostupan korisnicima. Očekuje se da će opseg biti izmedju 100 i 1000 puta veći nego za trenutnu 4G mrežu, sa brzinama od 10 ili više gb/s na početku, i oko 100 gb/s u budućnosti.

5G arhitekture će biti više zasnovane na softveru nego na hardveru. Napredak u virtualizaciji, tehnologijama baziranim na klaudu i procesima automatizacije, omogućavaju da 5G arhitektura bude fleksibilna i da u svakom trenutku obezbedi korisniku pristup.

5G mreže mogu da kreiraju softverski definisane podmrežne konstrukte poznate kao “komadići” mreže. Oni omogućavaju administratorima mreže da diktiraju funkcionalnost baziranu na korisnicima i uređajima.

5G takodje poboljšava digitalno iskustvo automatizacijom kroz mašinsko učenje. Zahtevi za formiranje odgovora u delićima sekunde (na primer za samovozeće automobile) zahtevaju 5G mrežu koja preko mašiniskog učenja ostvaruje automatizaciju i vremenom dubinsko učenje (deep learning) i veštačku inteligenciju.

Kada će 5G biti dostupan i kako će se širiti?

Već postoji u nekim delovima različitih država preteča 5G-a. To su servisi koji se zovu non-standalone (5G NSA), jer se nadograđuju na postojeću 4G LTE infrastrukturu mreže. 5G NSA je brži od 4G LTE. I dalje se čeka na samostalnu, tj standalone 5G (5G SA). Trebalo bi da postane dostupna do 2020, bar za svrhe testiranja i globalno dostupna par godina nakon toga.

Kakve će još biti primene 5G tehnologije?

Osim brzine, performansi, i novog povezujućeg iskustva za korisnike, postoji i mnogo kul novih primena ove tehnologije.

Jedna od obećavajućih je primena u transportu. Uz brzinu i algoritme mašinskog učenja postaju mogući automatska kontrola saobraćaja, navigacija u realnom vremenu, automatski sistem kočenja, preventivna detekcija sudara i mnogo drugih stvari, koji su do pre par godina delovale kao naučna fantastika. Dodatno, vozila će moći da dele informacije međusobno, kao i sa entitetima na putu kao što su semafori, što će obezbediti veću bezbednost u saobraćaju.

Takođe, interesantna je primena u medicini. U bolnicama, pacijenti će biti posmatrani preko povezanih uređaja koji konstantno dostavljaju podatke o ključnim zdravstvenim indikatorima, kao što su otkucaji srca i krvni pritisak, sa istovremenom analizom ovakvih parametara koji mogu na vreme ukazati na mogući rizik. 

Zašto se ljudi plaše?

Veliki je broj ljudi koji se protive masovnom korišćenju ove tehnologije. Oni variraju od teoretičara zavera do obrazovanih, dobro situiranih ljudi, pogotovo iz oblasti nauke i medicine. Razlog je taj što postoji verovanje, neki bi rekli i sijaset dokaza, da bi količina elektromagnetskog zračenja koja bi pritom nastala bila pogubna za ljudski organizam i nekoliko puta uvećala šanse dobijanja kancera. Trenutno se vodi više istraživanja na ovu temu, čiji rezultati tek treba da budu objavljeni.