Sigurno se svako od nas, jednom ili više puta susreo sa nekim vidom javnog nastupa. Javni nastup je svako iznosenje svog stava ili mišljenja pred većim brojem ljudi, pa smo se hteli – ne hteli sa njim upoznali još u osnovnoj školi kada smo odgovarali gradivo pred tablom.
Kasnije, na fakultetu, taj nastup podrazumevao je nešto ozbiljnije jer su na red došle i prezentacije seminarskih radova a posle toga neki su nastavili aktivno da drze govore jer im priroda posla kojim se bave to nalaze.
Ono sto je pratilo svako to izlaganje jeste trema. Trema je sadvim prirodna pojava pred neki događaj koji nam je bitan ili nov. Ona donosi ono pozitivno uzbuđenje u iščekivanju ishoda.
Međutim, ako je trema praćena negativnim mislima koje nas koče pri komunikaciji, onda će ona prerasti u stanje praćeno fizičkim manifestacijama poput lupanja srca, znojenjem, podrhtavanjem ruku ali i glasa, crvenilom lica itd. Ako sve ovo u velikoj meri ometa vaš nastup pred publikom ili jos gore spreči vas da ga uopšte i održite, onda je sigurno da patite od glasofobije ili straha od javnog nastupa.
Da se sa tom vrstom straha suočava veliki broj ljudi, govori podatak da se on stavlja u isti rang sa strahom od smrti ili letenja. Istraživajući ovu temu, naišla sam na postojanje dosta radionica i savetovališta koji se bave ovim problemom, a to je samo još jedan znak da niste sami.
Pre nego li se odlučite da posetite stručnjaka koji ce vam pomoći, možda je prvo najbolje da se sami pozabavite njegovim rešavanjem.
UZROCI I TEHNIKE SAVLADAVANJA STRAHA
Detinjstvo
Treba istaći da je ova vrsta straha povezana sa socijalizacijom pa je vrlo verovatno da će deca koja su bila stidljiva i povučena, kasnije razviti određenu odbojnost prema svakom vidu predstavljanja sebe drugima.
Isto tako, ako smo u životu bombardovani stalnim kritikama roditelja kako nismo dovoljno dobri, ismevanjima okoline zbog nekih naših davnijih neuspeha, onda je neminovno da će sve to ostaviti neku posledicu u vidu kasnijih mogućnosti da bez problema ustanemo pred nekim ili svima.
Ključnu ulogu ovde ima samopouzdanje. Njegovim jačanjem kroz spoznaju da svako ima prava na greške, da nije moranje biti savršen i da je na vama da date svoj maksimum ali da ne mozete u potpunosti uticati na nečiji krajnji utisak jer je to subjektivna stvar, smanjujete potrebu da se dopadnete svima a samim tim ublažavate brigu oko negativnih ishoda.
Autodestrukcija
Emocije i ponašanja su uzrokovani našim razmišljanjem. Ako danima pred neki javni nastup intenzivno razmišljate da nećete uspeti da sve sprovedete kako treba, vrtite sve potencijalne scenarije u glavi poput Šta ako zablokiramo i ja i prezentacija, Šta ako dobijem pitanja od slušalaca na koja necu znati odgovor, bolje da takva predviđanja iskoristite i preokrenete ih u pozitivan ishod.
Obzirom na to da naša podsvest beleži sve ono što smo jednom iskusili, verbalizacijom svog nastupa isplaniranog do nekih detalja, dobrom pripremom onoga što je tema vašeg izlaganja i već unapred spremljenih rešenja za potencijalne ispade, ako se to stvarno desi mozak ce odreagovati bez nekih posledica jer je pripremljen.
Za svaki uspeh pola odrađenog posla je znanje pa se zato trudite da imate u malom prstu oblast ćije informacije želite da prenesete na druge. Jednostavno, izađite pred publiku sa stavom da ste vi za njih trenutno strućnjak koji je ovladao temom, ne razmišljajući o tome da li ima boljih u publici. Bitno je samo da čvrsto stojite iza onoga što govorite, a to se postiže jedino znanjem. Kao i na ispitu,-ako ste sigurni u svoje znanje, jedino što će vas sprečiti da ga položite je nezgodan profesor.
Da sve ide iz glave i da ste vi jedini koji određuje da li nešto možete ili ne, govori i moj lični primer. U osnovnoj školi bila sam voditelj nekoliko školskih priredbi. Sa kasnije distance studenta gde sam i sama uvek imala ogromnu tremu pred bilo kakvo izlaganje, uvek sam se čudila kako to da sam se tada bez problema suočila sa tim. Odgovor verovatno leži u tome da se kao deca ne bavimo preteranim razmišljanjima šta će i kako da bude, kakav ćemo utisak ostaviti na druge i sl.
Prethodno lose iskustvo
Ako ste u nečemu pogrešili jednom, ne mora da znači da je i svaki sledeći pokušaj osiguran na propast. Jedino ako ne preduzimate ništa povodom toga, tu će vam ishod biti uvek isti. Setite se da nije bitno koliko puta padnete već koliko puta ustanete spremni da stignete do cilja. Tehnika dubokog disanja moze da vam pomogne da smanjite tenziju ukoliko se pred sam govor ipak javi strah ponovnog neuspeha.
OSTALI SAVETI I SAZNANJA KOJIMA BI TREBALI DA SE VODITE
Svi uspešni govornici takođe imaju tremu pred svaki svoj nastup. Sigurno je da su se njome pozabavili na vreme jer ih nije sputala da savladaju sve veštine dobre retorike. Samo radom na sebi i suočavanjem sa strahom moći ćete da ga pobedite.
Izlazite sami sebe što češće govoru u javnosti. Da li ce to biti u nekom većem društvu da ispričate neku anegdotu ili na nekoj proslavi gde ćete održati zdravicu, prihvatajte izazove uvek jer ćete vremenom kroz ovakav vid vežbe biti spremni da se suočite i sa većom publikom.
Ako ste početnik možda je dobar način da priznate i drugima koji vas slušaju, da ste nesigurni umesto što ćete to prikrivati i veštački se ponašati jer će i vaša neverbalna komunikacija govoriti umesto vas. Jednostavno im u samom uvodu nagovestite da imate tremu i da vam ne zamere. Tako ćete biti slobodniji a ne stegnuti u pokušaju da istovremeno izgledate samouvereno i da predstavite svoj sadržaj kako treba.
Nabavite literaturu koja se bavi ovom temom i istražujte sve tehnike koje biste mogli da savladate. Kada se otarasite straha svakako će vam biti potrebno da poradite na dikciji, retorici a za to postoji gomila načina kojima ćete poboljšavati svoje poduhvate.
Jedan od zanimljivijih načina za savladavanje glasofobije nudi konsultantska kompanija AtriaGroup. Oni su osmislili program koji vas stavlja pred virtuelnu publiku. Tokom vaše prezentacije dešavaće se niz neprijatnih situacija sa kojima treba da se suočite. Takođe biće vam meren i puls kako bi se pratio vaš učinak vremenom.
Za koji god način da se odlučite, znajte da treba reagovati na vreme. Što se pre rešite svega što vas sputava na vašem putu do uspeha, brže ćete napredovati ne gubeći vreme da steknete značajne veštine.
