Novinarstvo, naravno, kao i svaka druga delatnost, ima svoje zahteve. Pohađajući gomilu kurseva, fakultetskih, online, privatnih, na svoju ruku, utvrđujem da svaki od pomenutih sadrži momenat objektivnosti, u čemu, evidentno, nema ničeg spornog. Međutim, ono što jeste sporno upravo su definicije kroz koje tumačimo pojam objektivnosti.

Jedna od njih tiče se suzdržavanja od bilo kakvih emocija pri interpretaciji, odnosno prenošenju prikupljenih informacija, u čemu, takođe, nema ničeg spornog. Međutim, ono što jeste sporno upravo su informacije.

Zadatak je sledeći: Radijski/televizijski novinar dobija unapred pripremnjene vesti koje treba da saopšti javnosti. Nasumično odaberite dve vesti i saopštite ih imaginarnoj publici (jer, vežba).

Nasumično biram dve vesti.

Sedmorica mladića su godinu dana grupno silovali devojčicu u Zadru. Napade su snimali mobilnim telefonom, a snimcima godinu dana ucenjivali devojčicu kako bi od nje iznudili nove seksualne odnose. Pomenutima je nakon saslušanja dozvoljeno da se brane sa slobode, iako žive u istom mestu kao i devojčica koju su iznova i iznova silovali.

Počela sam profesionalno. Zastala kod druge rečenice, pokušavajući da iz glave, bar na trenutak, pobrišem sva sećanja u kojima brojim koliko smo pravdi (za devojčice, devojke, žene, Davida, Dženana, Uroša, Nađu…) plakali na ulicama ili uz TV ekrane, bez mogućnosti da na njih odreagujemo na način koji bi nekome pomogao. Jer pomoći nema. Jer je prekasno.

Odustajem. Možda danas nije dan za profesionalnost. Odlučujem. Malim koracima, svakog dana, do potpunog marginalizovanja emocija i sušte profesionalnosti.

Dan drugi. Druga nasumična vest.

Počela sam profesionalno. Zastala kod druge rečenice i počela da se gušim. Nakon kraće pauze, prelazim na treću, četvrtu i petu, nakon kojih u suzama ponovo odustajem. Možda ni danas nije taj dan. Možda sam suviše emotivna, da bih bila profesionalna. Menstrualni ciklusi su čudna stvar, nekako baš poremete čoveka.

Dan treći…

Odlučujem da na pomenutu temu napišem tekst za portal koji vodim, objavim par tekstova o kulturnom, biznis i mejnstrim uzdizanju i dan završim bianco martinijem sa Lolom. Presurovo sebično, zar ne?

Ostavljam vam link nad kojim sam vežbala profesionalnost. Pokušajte. Porukama, pozivima, mejlovima i komentarima mi javite koliko ste profesionalni. Koliko ste kul. Lično ću čestitati svakome ko do kraja, bez zastajanja, virtuelnoj publici interpretira pomenuto. Pretpostavljam da zaslužuje.

Danas jeste taj dan. Danas nisam suviše emotivna, da bih bila profesionalna. Menstrualni ciklusi nisu čudna stvar i nikoga ne remete. Danas, jednostavno, odbijam da profesionalnost postavim iznad ljudskosti i ljudi kojima je potrebno više od interpretacije.

Danas sam uz njih. I sutra. I svakog narednog dana. I gušiću se kroz svaku narednu, običnu tragičnu vest, u kojoj pratimo interpretacije profesionalaca, jer ih je svakim danom sve više.

Biću profesionalna i svakog dana raditi na tome, ali ću, pre svega, ostati dosledna svojim emocijama, jer one upravo znače da u meni i dalje ima nečega što nije srušeno.

Čime se vi bavite?

Koliko je zaista profesionalnog u vama?