Fobija se najčešće definiše kao iracionalni strah od određenih situacija, misli, objekata ili čak ljudi. Termin „iracionalan“ se koristi jer ne postoji realan i opravdan razlog zbog kojeg bi se osoba trebalo bojati određene situacije u datim okolnostima, ali uprkos tome ona to čini. Reč fobija potiče od grčke reči phobos, što znači strah, bekstvo.

Iako fobija predstavlja jednu vrstu anksioznog poremećaja kod ljudi, naučnici naglašavaju da ima razlike. Naime, kod fobija uvek postoji konkretan uzročnik straha, dok anksioznost čini hronična zabrinutost i iščekivanje straha koji može biti povezan sa bilo čim.

Ko su ljudi koji su skloni fobijama?

Stručnjaci smatraju da je karakter ljudi povezan sa određenim fobijama koje mogu imati tokom života. Tako na primer, strah od visine će češće imati ljudi koji imaju izraženu svest o sebi, koji čvrsto stoje „na nogama“ i za koje se kaže da su realni u životu. Strah od bakterija imaju ljudi koji usmeravaju pažnju na detalje ili pak oni koji previše vode računa o zdravlju. Strah od mraka se češće javlja kod ljudi koji su kreativni. Dok strah od javnog govora obično imaju ljudi koji su opterećeni perfekcionizmom.

Kad se ljudi koji pate od fobija javljaju psiholozima, obično je reč o raznolikim strahovima koji ih sputavaju ili kojih žele da se reše. Ti strahovi se javljaju usled susreta sa fobogenim objektom ili u anticipiranju susreta sa njim. Fobogeni objekti mogu biti: životinje, insekti, mrak, bolest, visina, letenje i dr.

Za razliku od tzv. jednostavnih fobija koje se vezuju za objekte i aktivnosti, široko zastupljene su i socijalne fobije. Ljudi sa ovom vrstom fobija imaju bezrazložan strah da će u prisustvu drugih ljudi biti poniženi, zbunjeni ili da će prosto doživeti neku neprijatnost. Takvi ljudi će izbegavati skupove sa većim brojem ljudi, javne nastupe, neće uspostavljati komunikaciju sa drugima i sl.

U kognitivno – bihevioralnoj terapiji ove fobije se leče tako što se osoba dovodi u sitauciju u kojoj bi pred većim brojem ljudi održala određeni govor na glas ili glumila razgovor sa nepoznatom osobom. Na ovakav način, osoba postepeno stiče utisak da je dozvoljeno napraviti grešku, stiče više samopouzdanja i oslobađa se stega.

Fobije od određenih pojava mogu biti toliko izražene da ograničavaju ljude u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Takav slučaj je sa agorafobijom, kada osoba ne sme da izađe na ulicu ili na neki drugi otvoren prostor.

Strah od realnih osoba ( lekara, policajaca, invalida i sl).

Ovaj strah najčešće nastaje usled traumatičnog iskustva koji pojedinac doživi sa konkretnim licem ili pak ako je on bio u neprijatnoj situaciji u kojoj se nalazilo konkretno lice usled čega trajno povezuje strah sa njim.

Fobije vezane za drage osobe su iracionalni strahovi koji se najčešće manifestuju u brizi da će neko poginuti u saobraćajnoj nesreći ili se razboleti od određene bolesti. Ipak, ovde je važno skrenuti pažnju da za razliku od anksioznosti koja predstavlja stalnu i neodređenu brigu, u ovim situacijama postoji strah od specifične tj. konkretne situacije koja može zadesiti drage osobe.

Postoji grupa fobija koje se smatraju najneobičnijim:

Ekspelofobija – strah od odlaska u toalet u tuđoj kući

Eisoprofobija – strah od ogledala ili gledanja u ogledalo

Leukofobija – strah od bele boje

Eremofobija – strah od usamljenosti

Filematofobija – strah od ljubljenja

Panofobija – strah od velikog (neodređenog) broja stvari

Fobofobija – strah od dobijanja fobije tj. strah od straha

Važno je znati da svaka fobija može da se izleči odgovarajućom terapijom i da se svaka osoba koja primeti da joj određeni strahovi remete normalno funkcionisanje tokom dana obrati psihologu.

Autor: Milica Mirkov