Stres se često doživljava kao negativna pojava: Prenatrpani rasporedi, rokovi, žurba, nedostatak vremena, problemi na poslu, fakultetu ili u porodici – sve su ovo uzroci dominantne bolesti 21. veka.
Stres nastaje kao posledica neravnoteže između izazova svakodnevnice i naših sposobnosti da se s njima suočimo. Istraživanja su pokazala da postoje dve vrste stresa: Distress – negativan stres i Eustress – pozitivan stres.
Mnogi ljudi pate i od hroničnog stresa, koji se manifestuje kao fiziološki ili psihološki odgovor na produženo unutrašnje ili spoljašnje stranje stresa. On je pre svega povezan sa nezdravom ishranom, kožnim problemima i malom količinom sna.
Međutim, stručnjaci tvrde da stres u malim količinama može imati i pozitivne efekte na naš život. Umerene količine stresa na dnevnom nivou mogu pomoći u zaštiti od oksidativnih oštećenja koja su povezana sa starenjem i pojavom raznih bolesti, pokazalo je istraživanje iz 2013. godine, objavljeno u časopisu Psychoneuroendocrinology.
Stres povećava motivaciju
Iako stres donosi više štete nego koristi, u mnogim situacijama se pokazao kao efikasan. Studenti odlično znaju da je stres najbolji pokretač. Na primer, tokom spremanja ispita stres nam pomaže da se bolje usresredimo i posvetimo gradivu, jer smo vremenski ograničeni i osećamo grižu savest ako obaveze ne završimo na vreme. Svi smo bili u situaciji da ne možemo da nađemo motivaciju da nešto odradimo, sve dok nas stres ne pritegne.
Povećava izdržljivost i podstiče unutrašnji razvoj
Stres prisiljava ljude da rešavaju probleme, izgrađujući na taj način samopouzdanje i veštine važne za buduća iskustva. Sa povećanom snalažljivošću i samopouzdanjem, ljudi imaju tendenciju da se osećaju manje ugroženima i sposobniji su da kontrolišu situacije u kojima se nalaze.
Pomaže u izgradnji međuljudskih odnosa
Ovo je jedan od najčudesnijih benefita stresa. Kada se ljudi osete voljenim i shvaćenim od strane drugih osoba, manje su usamljeni i izolovani. Grupne terapije i Grupe podrške su, na primer, sjajna mesta gde ljudi razgovaraju jedni sa drugima o svojim stresovima i problemima, što razvija saosećanje i luči hormon sreće. Razgovori sa prijateljima i porodicom su od suštinskog značaja u borbi protiv stresa – Mnoge porodične ili prijateljske veze ne bi bile takve kakve jesu da se nismo podržavali i bili tu jedni za druge kroz teška i stresna vremena.
