Znam da vam se neće svideti predlog da umesto obične pljeskavice pojedete vegansku. Jer, ko još voli odstupanje od ukusa na koji smo navučeni! Ne volite ni bezalkoholno pivo, sarmu od zelja, mleko od badema, pretpostavljam.
E pa, znajte da ima i nas koji jednostavno nismo toliki ljubitelji mesa. Lično, uvek sam mogla bez mesa, jedem ga samo kad mi tako dođe. Ispostavilo se da je to ustvari dobro po mene obzirom da je sve više dokaza da je ishrana koja uključuje meso – nezdrava. Prvo spomenuh meso, jer kada čujemo da je neko vegeterijanac, odma znamo – on ne jede meso.
Međutim, biti vegeterijanac ima i neke svoje verzije.
Laktovegeterijanci isključuju iz ishrane meso i ribu ali koriste mleko, mlečne proizvode i jaja. Oni ne jedu ništa za čije se dobijanje proizvoda morala ubiti neka životinja, niti nose kožu i krzno. Mnogi su se na taj potez odlučili ne zato što vode računa o svojoj ishrani već isključivo iz moralnih razloga. Oni radikalniji ne podržavaju ni bilo koje iskorišćavanje životinja pa tako ne koriste ni med ni vunu a ni kozmetičke proizvode koji su testirani na životinjama.
Vegani iz svoje ishrane isključuju sve namirnice životinjskog porekla i njihove prerađevine i svode je u potpunosti na biljnu ishranu.
Ako ostavimo po strani etičke principe koji nekoga nagnaju da pređe na ovaj vid ishrane i time brine o drugim bićima sa naše planete, svakako ćete brinuti i o sebi jer ovakva ishrana itekako ima benefite po vaše zdravlje.
Zablude kojih se nepristalice ovakvih vidova ishrane drže su različite i potrebno ih je razjasniti.
Jedemo isto što i naši preci
Dokazano je da konzumacija mesa stvara kiselu sredinu u organizmu, a da bi on bio zdrav, potrebna mu je alkalna. Od ljubitelja mesa odmah ćete čuti protivtvrdnje „Pa i naši pradedovi su jeli meso pa su dočekali devedesetu“ – da, ali ne ovo meso koje nam je danas dostupno, puno hormona i pesticida. Zajedno sa njim mi u sebe unosimo i sve ono štetno čime je životinja bila hranjena ili podvrgavana. Čak su i pojedine vrste riba pune otrovne žive pa je ne treba jesti u trudnoći.
Takođe, nije istina „da je čovek uvek jeo meso jer je lovio“. Počeo je da lovi jer nije bilo načina da se sačuva sveža biljna hrana.
Naša anatomija isto tako govori u prilog tome da ljudi suštinski nisu mesojedi već biljojedi – naši zubi su namenjeni za seckanje biljaka, mi nemamo očnjake. Želudačna kiselina je 10 puta blaža, a creva su veoma dugačka za razliku od životinja mesojeda. Zbog toga, meso ostaje nesvareno i po osam sati, doslovno ‘truli’ u crevima što godinama povećava rizik od bolesti srca i raka. Te bolesti javljaju se početkom 20. veka kada je meso umesto samo jednom nedeljno počelo da se sve češće uvodi u ishranu. Zato, roštilji su na svakom koraku a i on sam stvara kancerogeno meso (utvrđeno je da se, kada mast sa mesa padne na ćumur, stvaraju opasna kancerogena jedinjenja).
U Srbiji godišnje umre oko 100.000 ljudi, od toga svaki drugi umre od srčanih bolesti, svaki peti od raka. Rizik za ove bolesti povećava ishrana bazirana na životinjskim prerađevinama, jer povećava holesterol i stvara toksine u organizmu koji će tako nataloženi pre ili kasnije stvoriti bolest. Nije slučajno to da se kod najtežih bolesnika meso potpuno isključuje iz ishrane.
I istorijski posmatrano, ishrana bez mesa se podrazumevala još za vreme grčkog filozofa Pitagore, koji je smatrao da „Sve dok ljudi budu ubijali životinje ubijaće i jedni druge“ a na pitanja o svojoj ishrani odgovarao je „Zar da čovek mojeg uma jede leševe?“. Rimski pesnik Horacije, Plutarh, Leonardo da Vinči, Nikola Tesla, Tolstoj, Franc Kafka, Albert Ajnštajn samo su neki od poznatih vegeterijanaca kroz istoriju.
Moramo da jedemo meso, mleko i jaja zbog određenih vitamina
Jedna od osnovnih bojazni vezanih za ovaj način života je da ćemo isključivanjem namirnica životinjskog porekla stvoriti deficit važnih vitamina i minerala.
“Ako ne piješ mleko, ostaćeš uskraćen za kalcijum” – prava istina je da kalcijum ni ne može da se apsorbuje iz mleka, čak ni ne posedujemo odgovarajuće enzime koji bi razložili enzime iz mleka. U sušenom peršunu ima ga čak 14 puta više! Dakle, možete slobodno da ostavite kravlje i kozje mleko onima kojima je i namenjeno – mladunčadima.
“Imaćes manjak gvožđa jer ne jedeš meso” – istina je da organizam lakše usvaja gvožđe životinjskog porekla, ali to ne znači da ga nije moguće nadoknaditi adekvatnim biljnim zamenama. Urme, cvekla, susam, sušena kajsija, konoplja biće zdrav izvor gvožđa i proteina. Redovnost u ishrani i potrebne količine zadovoljiće sve potrebe organizma.
Vegani i vegeterijanci su slabi i izgladneli
Puno je primera vrhunskih sportista čija je ishrana biljna, pa čak i sirovo biljna. Stereotip da je za snagu potrebna ‘jača’ hrana zamenićemo tvrdnjom da je snaga ‘čista’ hrana. Biljna hrana vari se brzo, voće za pola sata, pa se samim tim štedi energija koja bi se trošila na varenje.
Menjanje načina ishrane i usvajanje zdravih navika je samo vid pomodarstva
Osobe koje su se odlučile na ovako radikalan potez susreću se i sa ovim stereotipom. Ljudi ih doživljavaju kao nametljive, neki čak i kao neku organizaciju čiji je cilj isključivo izdvajanje iz mase i nametanje svojih stavova o životinjama. Da su u manjini govori i to da je veoma mali broj veganskih restorana dodtupnih onima koji paze na ishranu. Ipak, dobra vest je da je ovakav način ishrane sve više prihvatan kao nešto što postaje svakodnevno i poželjno. Na festivalu Guča poznatom i po roštilju od nedavno postoji i vegeterijanska ponuda, naravno zbog stranaca u čijim je zemljama svest o zdravom životu na većem nivou.
I biljke su žive pa ih vegani ubijaju
Biljke nemaju nervni sistem pa samim tim nemaju osećaj za bol. Biljka nije misleno biće.
Veganska ishrana je dosadna
Da će vam ovakva ishrana biti bezukusna i dosadna zavisi samo od vas. Postoji gomila recepata, knjiga i foruma putem kojih ćete naučiti da napravite jelo koje će biti jednako slasno kao i neko tradicionalno.
Takva ishrana je skupa
To nažalost jeste tako ali samo ako se odlučite da kupite već gotov proizvod. Poslastičarnice sa zdravim kolačima imaju veće cene i da, možda je teško voditi takav život sa platežnom moći kao što je u našoj zemlji, ali ako ste spremni za svoju najbolju investiciju – zdravlje i držati se svojih stavova, onda ćete radije skuplje platiti vege kolač nego bilo šta drugo što vam nameće industrija masovne potrošnje.
Na samom kraju, zaključujemo da o ukusima ipak vredi raspravljati. Kada je zdravlje u pitanju, tu ne bi trebalo da postoji kompromis. Na vama samima je da li ćete se i dalje držati opšte uvreženih mišljenja u ishrani ili ćete dobro razmisliti o nekim činjenicama.
Priznajem da mi je i samoj teško da primenim sve ovo o čemu imam probuđenu svest, ali se zato divim svim onima koji to uspevaju i trudim se da menjam navike ako već postoje dobre opcije za to. Potrebna je naravno spremnost i dobra informisanost.
Ako ovaj tekst u vama nije izazvao nikakvo naročito razmišljanje o tome, dokumentarni film koji možete naći na youtube-u pod nazivom „Zemljani“, sigurno hoće. Nema šanse da ćete ostati imuni na činjenice o industrijskoj preradi životinjskih proizvoda.
Ako se lišavanje života, ostalih živih bića ili bilo kakvo njihovo iskorišćavanje shvata kao nešto loše onda nije ni čudno što nam njihova konzumacija u ishrani ipak može doneti više štete nego koristi. Svako zlo za zlo.
„Dokle god budu postojsle klanice, biće i ratova“ snažna je poruka koja govori da bilo koja čovekova težnja da potčini – pretvara tu korist koju je želeo da dobije u nešto što mu se neće vratiti kroz dobro. Kada bi svako od nas morao sam da ubije životinju koju planira da pojede, da li i dalje mislite da paprikaš ne bi mogao da se jede bez mesa?
