Postoje ljudi koji zrače samouverenošću u svemu što rade. Bilo da je to držanje prezentacija, upoznavanje sa ljudima ili polaganje ispita. Postoje dve ključne stvari koje se vezuju za ove ljude. Prvo, oni deluju superiorno u odnosu na bilo koji poznat zadatak koji treba da odrade u datom trenutku. Drugo, izgledaju spremno i sposobno za izazove koji su neizvesni u situacijama koje im naizgled nisu poznate. Najčešće se upravo od ovakvih pojedinaca očekuje da reše svaki problem, ali i da budu najuspešniji gde god da se pojave.

Ipak, bilo da je reč o onima koji su „prirodno“ skloni sceni i javnim nastupima, ili onima koji su sigurnost u sebe gradili postepeno kroz uspone i padove, danas je gotovo izvesno da se samopouzdanje uči.

Kako se razvija samopouzdanje?

Samopouzdanje se definiše kao osećanje, spoznaja, samoprocena svoje vrednosti. Stručnjaci smatraju da od najranijeg detinjstva dobijamo poruke od najbližih ljudi koji nas okružuju o stvarima koje radimo. Osobe koje su odrastale u podsticajnom okruženju, koje su imale pravo da naprave grešku, izražavaju misli i osećanja izrastaju u životu u zrele ljude koji imaju stav. Oni su sposobni samostalno da donose odluke iza kojih stoje. Sa druge strane, pojedinci koji su odrastali u strožijem okruženju, koji su često bili prekorevani zbog grešaka koje urade,ili su ih roditelji stalno ispravljali i kritikovali imaju veću verovatnoću da budu nesigurni u sebe, u svoje sposobnosti, ali i životne stavove.

Ipak, dok rastemo najveći teret sticanja samopouzdanja leži na nama. Pa tako, od polaska u školu, socijalizacije sa drugom decom, stvaranja odnosa sa drugima i građenju prijateljstava učimo da upoznajemo sebe. A tada dobijamo prve želje i ciljeve koje želimo da ostvarimo. To je prvi momenat kada se javlja potreba za samopouzdanjem. Taj trenutak čine dve bitne stvari. Prva stvar, važno je da verujemo u sebe i budemo svesni sebe kao deo okruženja u kome se nalaze drugi različiti pojedinci. A sa druge strane, potrebno je da se osećamo sposobno da ostvarimo svoje ciljeve i da ne postoji strah od neuspeha zbog kojeg bi slučajno poklekli ili odustali.

Koraci za izgradnju samopouzdanja

Pre svega, važno je da svako zna da poseduje u sebi i više nego dovoljno sposobnosti, znanja i veština da ostvari bilo koji cilj. Čak i ako u ovom trenutku zastane i prizna da možda ne zna sve o nečemu što bi želeo, svakako će naučiti ako se tome bude posvetio. Ili neko ko je stidljiv, a ipak želi da bude na sceni i ima svoj trenutak slave, uvek može raditi na tome da prevaziđe strah i da odjednom na njega gleda drugim očima. Vrlo je bitno da verujemo u ostvarivost svega što započnemo da radimo, kao i u našu sposobnost da to i ostvarimo.

Drugo, sve osobe koje su samouverene su dosledne svojim ciljevima. Njima nije dovoljno što znaju da će postići određen rezultat, već naporno rade da ga i ostvare. Ono što značajno utiče na samopouzdanje i upornost je svakako to, da li smo tek počeli ili smo već uspešni u onome čemu se bavimo. Na primer, student na prvoj godini treba prvo da se upozna sa svim predmetima, da stekne afinitete prema pojedinim predmetima, da se orijentiše ka određenim oblastima i da napreduje u tome.

Svakako je zbog tolike neizvesnosti njemu teže da izgradi onaj nivo sigurnosti u učenju kao što ima student četvrte godine koji, možda već obavlja neku praksu tokom studija i koji se opredelio za pravac u kojem je uspešan i koji ga najviše ispunjava.

Treća vrlo bitna stvar u izgradnji samopouzdanja u bilo kom poslu kojim se bavite jeste odnos sa okruženjem. Upravo se u okruženju nalaze brojni prijatelji koji neke stvari rade bolje ili gore od vas. Mnogi imaju svoje uzore sa kojima se porede. Najvažnija osobina samopouzdane osobe jeste da procena njene vrednosti neće zavisiti od toga da li se nalazi među onima koji su uspešniji od nje ili obrnuto. Jer kao što kaže prvo pravilo, koje smo prešli, ako znamo da sve što želimo i možemo da ostvarimo sami, onda ni nema razloga da u to posumnjamo u zavisnosti sa kojim ljudima smo okruženi ili koje su nihove sposobnosti i ciljevi.

Samopouzdane osobe nije teško primetiti. Gotovo sve osobe sa osmehom na licu, zadovoljne životom i pune inspiracije su samopouzdane. Na kraju krajeva, ne treba uvek vezivati uspeh sa samopouzdanjem. Često su samopouzdane osobe zadovoljne sobom baš takve kakve jesu, dok su obično oni koji „teže“ da izgrade samopouzdanje opterećeni time da ostvare gomilu stvari odjednom kako bi sebe više cenili.

Kako god bilo, samopouzdane osobe su korisne društvu. One predstavljaju dobar primer kako se treba odnositi prema brojnim aspektima u životu i uvek je puno ljudi koji imaju šta da nauče od njih.

Autor: Milica Mirkov