“U budućnosti, svi će biti anonimni samo 15 minuta”, rekao je umetnik Benksi. Ovaj citat predstavlja mali obrt na Andy Warholov poznat izraz “15 minuta slave” i odlično odražava poteškoću održavanja privatnosti u 21. veku.

“Danas imamo bezbroj digitalnih servisa koji sadrže senzore koji čuvaju informacije o nama”, kaže Viktor Mazer-Schoenberger sa Oksfordskog Internet Instituta. Po istraživanju firme za regrutovanje Careerbuilder, u Americi je prošle godine 70% kompanija koristilo društvene mreže da pronađe kandidate za posao i 48% njih proverava aktivnosti na društvenim mrežama svojih zaposlenih.

Takođe, finansijske institucije mogu da provere društvene mreže i koriste te podatke prilikom odluke da li će neko dobiti kredit.

U međuvremenu, kompanije prave modele za navike u kupovini, političke poglede i čak koriste veštačku inteligenciju da donesu zaključke o budućem ponašanju i navikama, sve to u odnosu na profile na društvenim mrežama.

Jedan način kontrole i zaštite je brisanje društvenih mreža, što je dosta njih i uradilo posle Cambridge Analytica skandala, kada su sa Fejbuk profila 87 miliona ljudi prikupljeni podaci za potrebe političkih kampanja. Možda ovo brisanje profila deluje očigledno, ali ono neće imati nikakav uticaj na podatke koje poseduju druge kompanije. Srećom, u nekim državama postoji zakonska zaštita.

U Evropskoj Uniji postoji GDPR (General Data Protection Regulation) koji uključuje “pravo da budete zaboravljeni”, tj. pravo individue da im se uklone lični podaci.

U Velikoj Britaniji to kontroliše sektor po imenu Information Commisioners Office. Prošle godine je izdat 541 zahtev da se podaci uklone sa sajtova za pretragu, po podacima koji su dati BBC-u.

Prave brojke mogu biti veće jer ICO kaže da se oni umešaju tek kada nečiju inicijalnu žalbu odbije kompanija koja drži informacije.

ICO-va Suzanne Gordon kaže da nije dovoljno jasno definisan taj zakon. “GDPR je ojačao prava ljudi da traže organizacijama da brišu njihove lične podatke ako veruju da im više ne služi da budu obrađeni. Medjutim, ovo pravo nije apsolutno i mora biti balansirano sa drugim suprotstavljajućim pravima, kao što je na primer sloboda izražavanja “.

Ovo pravo zaboravljanja je kulminiralo 2014. godine i dovelo do širokog spektra informacija za koje je zahtevano uklanjanje. Kompanije i individue koje imaju sredstava, mogu da traže pomoć eksperata. Cela industrija se trenutno razvija od ovakve “odbrane reputacije” u kojoj firme koriste tehnologiju za uklanjanje, izmenu i sortiranje informacija i tako kontrolišu sajtove za pretragu.

Primer ovakve kompanije je Reputation Defender, osnovan 2006. godine. Ima milion korisnika medju kojima su brojni imućni ljudi. Ova firma naplaćuje 5500$ za svoj osnovni paket. Firma koristi svoj softver koji menja rezulate Google pretraga za njihove klijente, čime manje poželjne priče “zakopavaju” u rezulatima ili ih stavaljaju na dalje stranice, a one poželjnije i pozitivnije stavlja na početak. S obzirom da 92% korisnika ne pređe prvu stranu Google pretrage, a 99% njih ne predje drugu, ovo donosi dosta dobre rezulate.

”Tehnologija se fokusira na ono što Google vidi kao bitno kada indeksira stranice po važnosti u rezulatima pretrage”, kaže Tony McChrystal, izvršni direktor.

“Generalno, dve veće oblasti koje Google prioritizuje su kredibilitet i autoritet stranice, kao i angažovanje korisnika u tom rezulatu pri čemu vidi izbor i putanju svakog korisnika”

“Pokazujemo Google-u da je veći interes i aktivnost na sajtovima koje mi želimo da promovišemo, nebitno da li su to sajtovi koje smo mi napravili ili već postojeće stranice koje se javljaju u rezultatu pretrage, dok stranice koje želimo da potisnemo pokazuju niži procenat interesa i niže budu rangirane.” Firma obično uspe u svom cilju za manje od 12 meseci.

Dakle, da li je moguće nestati sa interneta?

“Jednostavno rečeno, NE”, kaže Rob Shavell, koosnivač i izvršni direktor kompanije DeleteMe, koja predstavlja pretplatni servis za uklanjanje ličnih podataka iz javnih baza podataka i sa sajtova za pretragu.

“Ne možete biti potpuno obrisani sa interneta osim ako bi se nekako internet servisi svih kompanija i individua fundamentalno promenili. Postavljanje jakih regulacija i omogućavanje korisnicima da imaju kontrolu u tome kako se njihovi podaci prikupljaju, dele i prodaju bi bila veliki korak napred u odnosu na sistem disbalansa privatnosti koji imamo danas.”