Zdravlje je uvek prvo na listi naših životnih prioriteta. Prebrz život, gomila obaveza i stresa je već odavno postala naša svakodnevica. Iako smo svesni da je nekad neophodno da usporimo, odvojimo vreme za odmor, popijemo čašu sveže ceđenog soka ili ubacimo po neku salatu u naše dnevne obroke, često ne stignemo ili obećamo sebi da ćemo se tome više posvetiti od sutra.
Prema istraživanjima koja je sprovela bolnica „Spire Bristol“ u Velikoj Britaniji, tek u 36. godini života ljudi počnu da obavljaju redovne preventivne preglede. U Srbiji prema studijama 30% ljudi ne ide kod lekara na kontrole. Sa druge strane, među osobama koje se kontrolišu, značajan deo njih posećuje lekare i više nego što je potrebno. Pa tako, 15,5% ljudi više od 10 puta godišnje poseti lekara, kako saopštava Eurostat.
Preventivni pregledi su podjednako značajni za naše zdravlje kao i ishrana i način života. Činjenica da brojna oboljenja nemaju simptome ali i da se ne odražavaju na svakodnevne aktivnosti upozorava da redovne kontrole treba da postanu redovna navika.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije jednom godišnje je poželjno uraditi laboratorijsku analizu krvne slike i ultrazvučne preglede. Najčešća oboljenja koja ne daju simptome su povišen pritisak, dijabetes, glaukom i dr.
Podizanje svesti o značaju rane dijagnostike podržalo je nedavno Ministarstvo zdravlja kroz akcije besplatnih pregleda. Tom prilikom, oko 300 000 građana obavilo je preventivne preglede, od kojih se, kako je preneto, nekoliko hiljada njih poslalo na dalje analize.
Kada je najbolje otpočeti sa preventivnim pregledima kod lekara?
Mladi ljudi svuda u svetu u proseku manje brinu o ishrani i načinu života. Pa tako, posete lekaru su uglavnom rezervisane kada već imaju neki problem. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je u svakoj životnoj dobi važno pridržavati se pravila i brinuti o svom zdravlju. A pojedine komponente našeg zdravlja treba pratiti još u adolescenciji.
Pre svega, to podrazumeva proveru holesterola. I to merenje „ dobrog“ i „lošeg“ holesterola, triglicerida i krvnog pritiska. Ovi rezultati u velikoj meri mogu da predvide potencijalne rizike od srčanih bolesti.
Kontrolisanje šećera u krvi je jedna od najvažnijih mera u praćenju i očuvanju zdravlja. Za ovu potrebu radi se test tolerancije na glukozu da bi se ustanovilo da li metabolizam šećera pravilno radi.
Takođe, treba redovno obavljati pregled vida, sluha, pregled štitne žlezde i dr. Preporučuje se da se u dvadesetim godinama ovi pregledi rade na svakih 3-5 godina, dok stariji ljudi ove preglede zajedno sa drugim dodatnim pregledima treba da obavljaju češće.
Autor: Milica Mirkov
