Danas je nezamisliv život bez interneta, pa čak i društvenih mreža. Nesumnjivo je da je njihovom pojavom promenjen svet. Od kada je prvi e-mail poslat 1971. godine, a zatim i napravljen WorldWideWeb, začet je povojac koji je najavljivao snažan razvoj globalizacije.

Smatra se da je preteča današnjih društvenih mreža sajt Geocities koji je napravljen 1994. godine. Na ovom sajtu korisnici su mogli da kreiraju svoje web stranice. Ubrzo su stvoreni AOL mesendžer i sajt SixDegrees preko kojih je bilo omogućeno slanje poruka. Moderne društvene mreže nastaju pojavom Friendster-a, a zatim i My Space-a. Danas je Facebook najveća društvena mreža koja zajedno sa Whatsup-om i Instagramom ima neprikosnoven uticaj na kreiranje virtuelne realnosti. Prema nekim procenama, Fejsbuk koristi više od 2 milijardi ljudi.

Od njihovog nastanka pa sve do danas vode se debate oko koristi i troškova koje ljudi imaju od njih. Gotovo da nema osobe koja je indiferentna na spomen društvenih mreža ili da nema kreiran profil bez obzira na starosnu populaciju kojoj pripada. Društvene mreže se ne koriste više samo za upoznavanje novih ljudi, stupanje u kontakt sa ljudima koje godinama nismo čuli, komunikaciju sa ljudima sa kojima se družimo. One su postale mesto gde beležimo važne trenutke u našem životu, pričamo o stvarima do kojih nam je stalo i možda što je još važnije predstavljamo se kao najbolja verzija sebe. Ako uspemo u tome, ponosni smo. Ako ne, jednostavno objavu obrišemo.

Iako će protivnici društvenih mreža tvrditi da je idealizacija života koji često prikazujemo na svojim objavama jedan od glavnih uzroka psiholoških i socijalnih konflikata i tenzija današnjice, drugi to tumače kao cilj kojem težimo pa se tako istovremeno i motivišemo da ga ostvarimo.

Kako društvene mreže mogu loše uticati na nas?

Studije koje su proučavale uticaj društvenih mreža na ljude koji su ih svakodnevno koristili i ukazuju da je daleko veći procenat onih koji se osećaju tužnima i usamljenima u odnosu na ostatak populacije koji ih ne koristi. Naime, glavni razlog leži u činjenici da se od nas očekuje da izgledamo bolje nego ikad ili eventualno lepše nego na prethodnoj objavi, da zračimo energijom, da svaki put budemo inspirativni i optimistični, da ponudimo nešto novo, da budemo okruženi ljudima sa istom tom energijom i osmehom da bi se bolje uklopili u fotografiju i poslali snažniju poruku. Isto tako, očekivanja postoje i u suprotnom smeru.

Brzina života koji živimo, ali i informacija koje svakog minuta dobijamo od drugih, primoravaju nas da izvornu energiju i sjaj koji imamo kada smo srećni, recikliramo i obnavljamo i onda kada je sasvim „običan dan“, nebi li zadržali potrebnu dozu životnog entuzijazma koji bi na društvenim mrežama trebalo da pokaže kako se „treba živeti“ ili „kako treba provoditi vreme“. Usled svega toga, javlja se umor. Ili prosto saznanje da možda ipak u stvarnosti živimo skromnijim životom, možda čak i dosadnijim od onog kako izgleda na profilu, tj od onog kako mi mislimo da drugi vide…

Samo forsiranje „sreće“ tj. odličnog raspoloženja i nekog uspeha koji smo ostvarili postalo je neizostavni element koji redovno objavljujemo i delimo sa ljudima. Psiholozi navode da ova strana društvenih mreža sve više dovodi do zavisti među ljudima. Jer „ne mogu da dostignu način života koji bi želeli, a koji drugi imaju“. Devojke redovno inspiraciju za svoj fizički izgled, šminku i frizuru upravo pronalaze na ovakvim mestima, što neretko dovodi i do nezadovoljstva, ili kako psiholozi kažu „mržnje prema sebi“.

Društvene mreže i psihologija

Kako sve veći deo slobodnog vremena ljudi provode na društvenim mrežama komunicirajući sa drugima, psihologija kao nauka se polako izmešta iz onog tradicionalnog ka novim vidovima proučavanja i prepoznavanja ličnosti ljudi. Uz neka objašnjenja koja sve više postaju dostupna, možemo naučiti kako kroz ponašanje makar i u virtuelnom svetu da dosta toga saznamo o drugima.

Pa tako, danas je jasno da prenaglašenost nekih stvari na društvenim mrežama, kao što je luksuz, ljubav, dobro raspoloženje i njihovo forsiranje ukazuje na suprotno. Istinski zadovoljna osoba ne mora da dokazuje da je zadovoljna sobom, niti će imati potrebu za tim da bi ostala ispunjena.

Ništa manje poznat pojam je relfie (Relationship selfi), zajedničke slike koje objavljuju osobe koje su u vezi. To su obično slike na kojima su parovi na različitim mestima uvek zagrljeni, na kojima je istaknuto da se puno vole. Kako psiholozi navode, i u ovom slučaju je u pitanju dokazivanje spoljnom svetu, eksponiranje koje, kako ističu, zapostavlja odnos između njih samih.

Zašto volimo društvene mreže?

Činjenica da skoro polovina svetskog stanovništva koristi društvene mreže ( tačnije 3,48 milijardi ljudi) govori da su one značajna karika u lancu globalizacije danas. Društvene mreže su jedno od najbitnijih mesta za oglašavanje koje koriste firme, poslovni svet, organizacije i druge institucije kako bi se promovisale, prodale proizvod ili poslali poruku velikom broju ljudi.

Prema istraživanju Digital 2019, ljudi u proseku provedu 116 minuta dnevno na društvenim mrežama. To ih postavlja na drugo mesto među najzastupljenijim aktivnostima u slobodno vreme (odmah iza gledanja televizije). Najčešći motivi korišćenja društvenih mreža, prema istraživanju, su kontakt sa prijateljima, deljenje zanimljivih ili korisnih sadržaja i fotografija sa njima, informisanje o vestima i događajima kao i ispunjavanje slobodnog vremena i odmor. Broj društvenih mreža je u stalnom porastu.

Veliki broj njih je nama još uvek nepoznat iako je popularan u nekim drugim krajevima sveta. Umereno provođenje vremena na njima sa izbalansiranim ostalim aktivnostima u slobodno vreme i obavezama će nam svima svakako doneti više koristi. I uz, naravno, pridržavanje  osnovnog pravila, da je stvarnost mnogo kompleksnija od slika koje svi napravimo da budu savršene i kojima ne bi trebalo da pridajemo preveliki značaj.

Autor: Milica Mirkov