Studiranje je odlična prilika da steknete obrazovanje i da otvorite sebi “put u život”, da tako kažemo. Ali studiranje predstavlja i ozbiljan stres, veliki emotivni šok, pogotovo onima koji su do nedavno sedeli u školskoj klupi. Studiranje se i generalno smatra jednim od najjačih faktora stresa, te smo zbog toga odlučili da pišemo o tome zašto je ono toliko stresno i kako pobediti taj stres.

Uzroci stresa tokom studiranja

Da biste pobedili stres, morate pre svega da utvrdite zašto on nastaje. Ako je stres prisutan u velikoj meri i vi ne radite ništa po tom pitanju, možete sebi stvoriti puno problema sa zdravljem, psihom i na kraju krajeva, sa studiranjem.

U životu studenata stres se pojavljuje iz potpuno različitih razloga. Mi nećemo govoriti o svim razlozima, već samo o najčešćim.

Promena okruženja

Upis na fakultet je direktno povezan sa promenom okruženja i društva, a to je jedan od glavnih stresogenih faktora, koji utiče na emocionalno stanje studenta. Ovaj faktor se sastoji od manjih faktora, kao što su:

• potreba da vodite računa o sebi;
• smeštaj u iznajmljenom stanu ili domu;
• promena društva;
• promena interesa;
• konflikti sa ostalim studentima ili cimerima u stanu/domu;
• materijalne poteškoće;

Mentalni i fizički napor

Fakultet sam po sebi predstavlja veliku obavezu. I predavanja su intenzivnija, samim tim i gradivo koje treba spremiti je “veće”. Nekad moramo i sami tražiti literaturu. Zatim sledi stres zbog nadolazećih kolokvijuma i ispitnih rokova.

Ako je učenje nekog gradiva teško za studenta, povećava se rizik od nervnog naprezanja. A studenti koji su bili vukovci i odlični učenici u srednjoj školi često previše brinu o svojoj reputaciji i plaše se da ne ispune očekivanja okruženja, uključujući i roditelje, koji žele da svoju decu vide kao savršene studente.

Ako ovaj mentalni i fizički napor potraje, lako može prerasti u dugotrajan, čak i horonični stres. Nemojte to dozoliti sebi, jer naknadno prevazilaženje (u ovom slučaju i lečenje) stresa može zahtevati stručnu medicinsku pomoć.

Ostali faktori

Iznad smo nabrojali opšte stresogene faktore tokom studiranja, ali postoje i oni subjektivni – koji se odnose na svakog studenta pojedinačno. Subjektivni faktori i njihov broj određeni su na osnovu načina života koji student ima.

Subjektivni stresogeni faktori mogu biti:

• konflikti sa profesorima;
• konflikti sa ostalim studentima;
• karakteristike privatnog života;
• nepravilna ishrana;
• nedovoljno sna i nedovoljna količina odmora
• loše navike (cigarete, alkohol, droga)

Nastavak sledi sledeće nedelje.