Sve češće slušam o onima koji se žale, tu i tamo, na sadržaj koji im se plasira i sistem u celini. Ne znam koliko će dugo biti okruženi tim i takvim stvarima. Tačno je da, gle čuda, sistem kakav imamo nije dobar. Tačno je i to da nam je kao korisnicima takvog sistema uskraćeno mnogo toga i da se zakoni nad nama primenjuju prilično selektivno. Svi to znamo. Tačno je i to da smo godinama pogrbljeni, ćutke saglasni, kao da nam ništa ne smeta.

Nije sistem samo politika. Uvukao nam se u sve pore, taj, takav, pa ga takvog primenjujemo na sve i svakoga, jer to je sistem. Sistem je da li ću objaviti tekst ovde ili tamo, sistem je da li ću ga uopšte napisati. Sistem je to što selektivno sarađujemo tiho ili glasno. Sistem je što ćutim kad me konobar pokrade, sistem je to što sam dozvolila da neko viče na mene. Sistem je zagađen vazduh, hladan stan, što varamo i što nas varaju. Sistem je kad ti mama kaže s kim treba da osnuješ porodicu ili kad od odluke tate, tvog ili tuđeg, zavisi to da li ćeš i gde da radiš. Sistem je pristati, ali je sistem i ne pristati.

Ima sistema koje kreiraju baš veliki ljudi. Da bi kod takvih sistema došlo do promene, neophodno je da svako pojedinačno promeni nešto za druge. Kod ovih drugih, manjih, na koje neretko režimo, neophodno je da sami promenimo druge za sebe. Neću da pitam zašto ne promenimo prvi. Neko mora prvi, idu praznici, a i ko će da se cima… Da to baš toliko ne valja, ne bi nam trajalo već sto godina. Ali ne mogu da ne pitam zašto ne menjamo druge.

Društvene mreže na kojima imam naloge prepune su ljudi koji dele baš strava stvari. Nije bilo teško stvoriti takav sistem. Eliminisala sam Parove, Zadrugare, one kojima pamet ne smeta, ali i one kojima smeta, pa je rasipaju okolo. Nadam se da vaš izgovor nije to da je glupo ukloniti nekoga, da se ne uvredi, naljuti ili da se ne oseti loše, jer smo svi odrasli dovoljno da znamo da nije sebično sebe postaviti na prvo mesto.

S tim u vezi, obožavam društvene mreže! Neko mi je jutros poželeo uspešan dan. Nekoliko dragih ljudi danas proslavlja uspehe, donira garderobu, hranu i školski pribor. Raduju se, pripremaju se za praznike. Uspešni su, srećni, obrazovani, kolegijalni. Slušaju strava muziku i gledaju fenomenalne filmove! To je njihov sistem. To je moj sistem.

Letovala sam u hotelu čiji je vlasnik crnogorac, bivši vaterpolo trener Primorca. Lolu i mene savetovao je kao svoje ćerke. Brinuo se ako bismo se kasno vraćale ili nekud odlazile taksijem koji nije na njegovoj listi bezbednih za drage.

Taksista u Kotoru odbio je da nam naplati vožnju, jer „smo naši, srbi i crnogorci su isti narod, to što pričaju po novinama je samo da nas zavade, ali mi ne damo, jebemo nepravdu!“.

S pomenutog letovanja vratile smo se autobusom. Same. Znam da čudno zvuči, ali u autobusu smo bili samo dva vozača, crnogorca, Lola i ja. Smejeli smo se kao nikad u životu! Pričali su nam viceve o crnogorcima, a mi njima one o srbima. Odbili su da otkažu vožnju zbog samo dva putnika ili da nas ostave na granici jer „smo isti narod i treba da brinemo jedni o drugima uvek i svuda“. Kad smo stigli u Beograd, mikrofonom su nas probudili uz muziku, smeh i “Poštovani putnici, dobrodošli u voljeni Beograd”.

U Turskoj smo na odmoru pri povratku s večere u hotel potrošili dosta vremena na pantomimu, jer recepcioner nije znao engleski i srpski, a mi nismo znali turski. Sledećeg jutra pozdravio nas je i poželeo lep dan na srpskom jer „naučio sam u toku noći da vam lepo počne dan“.

Prijatelj mi je jednom prilikom ispričao da ljudima ne sudi po nacionalnosti jer se seća da je u vreme rata srbin podigao cenu hleba, dok je šiptar hleb gladnom narodu delio džabe.

Da li ste znali da postoje kafići u kojima možete da kupite kafu za poneti, ali i kafu za ostaviti onima koji danas nemaju novca da je kupe?

Lola je kupila pakovanje maramica i dala ga cigančici u Skadarliji, da bi ga ona potom prodala na ulici. U novčaniku je imala četrdeset dinara kada je dvadeset, podeljenih na ravne časti, dala drugoj cigančici da bi se nahranila. Par minuta kasnije, pomenuta je iz pekare izašla sa dve kifle, da podele, jer su i novac podelile.

Pa, pitam vas, koji sistem terate? Onaj u kojem smo ljudi ili onaj u kojem smo srbi, romi, vlasi, crnogorci, hrvati, šiptari, mađari, rumuni i ostale izmišljene grupe? Parovi ili Zadrugari? Ne volite društvene mreže ili ih volite? Prihvatate li ili ne?

Koji biste lični sistem živeli ako biste znali da već danas možete da ga skroijte za sebe i zašto odbijate da promenite ono što je u vašim, a ne u rukama nekih baš velikih ljudi?