Opsesivno-kompultivni poremećaj (OKP) je hroničan i dugotrajan poremećaj koga karakterišu nekontrolisane misli(opsesije) ili prisilne, besmislene radnje(kompulzije) koje se ponavljaju.

Opsesije katarkeriše strah od mikroba ili zagađenja; neželjene, zabranjene ili tabu misli koje uključuju seks ili religiju; agresivne misli prema sebi ili drugima; kao i držanje stvari pod potpunom kontrolom i u savršenom redu.

U kompulzije spada prekomerno čišćenje ili pranje ruku; uređivanje stvari i prostora na poseban i precizan način; stalno ponavljanje istih radnji; kao i učestalo brojanje. 

Važno je, međutim, razlikovati navike od kompulzija. Prepoznaćete osobu sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ako ta osoba ne može kontrolisati svoje misli ili ponašanja, čak i kada se te misli i ponašanja okarakterišu kao preterana i kao takva ometaju normalno funkcionisanje i stvaraju probleme u svakodnevnom životu pojedinca.

Pojedine osobe imaju i tikove ili nagle, kratke pokrete kao što su treptanje oka, pravljenje grimasa, sleganje ramenima ili trzanje glave. Glasni tikovi uključuju zvuke čišćenja grla, gunđanje, njuškanje. 

Simptomi se vremenom mogu ili pogoršati ili nestati. Osobe koje imaju OKP često pokušavaju sebi da pomognu izbegavanjem situacija koje pokreću njihove opsesije ili koriste drogu i alkohol da bi se umirili. OKP može ozbiljno da pogorša kvalitet života i zato je potrebno tražiti stručnu pomoć i lečenje.

OKP pogađa odrasle, asolescente i decu širom sveta. Istraživanja su pokazala razlike u frontalnom korteksu i potkortikalnim strukturama mozga kod pacijenata sa OKP. Čini se da postoji veza između simptoma OKP-a i abnormalnosti u određenim delovima mozga, ali ta veza nije jasno utvrđena. Specijalisti rade na otkrivanju uzroka sa ciljem da sprovedu bolje metode lečenja i pruže veću pomoć pacijentima.

OKP se leči lekovima, psihoterapijom ili kombinacijom ova dva. Iako većini pacijenata lečenje ublažava simptome, postoje i oni kod kojih trapija nema nikakvog efekta. Ponekad ljudi zajedno sa OKP-om imaju i druge mentalne poremećaje kao što je anksioznost, depresija ili disforija, što se mora uzeti u obzir prilikom određivanja metode lečenja.

Samo je važno biti svestan problema i brzo reagovati.