Harli Kvin, antiheroina koju je bioskopska publika upoznala u filmu Odred otpisanih, dok je čitalačka publika zna iz animiranih filmova i stripova, dobila je svoj prvi solo film u kom nas, između ostalog, upoznaje sa ženama koje čine odred Ptica grabljivica. Inteligentna, snažna, duhovita, ranjiva, ali ne dovoljno privlačna?! U moru komentara o filmu najglasniji su, većinom, muškarci koji imaju problem sa tim kako Margot Robbie izgleda. Kako njen lik nije previše seksualizovan i ne ispunjava njihova visoka i seksistička očekivanja, nije dovoljno dobra. NIje stvar u različitim ukusima i razlici tipova žena koje nas privlače, stvar je daleko dublja i nažalost usađena u mentalitete ljudi.
Holivudska produkcija, ali i domaća radinost, vuku za sobom lance patrijarhata i vrlo revnosno ih prikazuju na platnu i ekranu. Kada biste morali da nabrojite ženske likove iz domaćih serija i filmova, koliki broj njih su emancipovane žene, koje god socio-ekonomske pozadine? Teško je i morali biste duboko da se zamislite. Ako je takvo stanje kod nas, još je gore preko bare u velikim produkcijama. I van ekrana seksizam i šovinizam su omiljeni hobiji bogatih producenata. Na početku svojih karijera mlade glumice se susreću sa ulogama u okviru kojih nemaju nikakav dijalog, očekuje se od njih da budu okej sa pokazivanjem svojih atributa ili snimanjem scena silovanja.
Ako pogledamo demografiju ljudi koji posećuju bioskope, u većini slučajeva su to žene. Isto tako, filmovi od žene i o ženama zarađuju više novca. Zašto se onda ne zadovoljava taj veliki deo publike i zašto je, za ime filmskih bogova, samo 5% visoko finansiranih filmova režirano od strane žene?!
Kroz objektiv talentovanih domaćih i svetskih imena smo navikli da gledamo žene koje nemaju izraženu ličnost, koje su stavljene u drugi plan. Heroine čije su seksualnosti fetišizirane, koje služe kao trofeji nekoj muškoj figuri u svom životu. U pokušaju implementiranja feminizma u ostvarenja, često se desi da se krene toksičnim putem koji nam duboko u grlo gura poentu bez da je i ljudi koji rade na filmu dobro razumeju. Sintetički feminizam koji se koristi za diskreditovanje vrlo realnih borbi sa kojima se polovina populacije susreće.
Nije nam potreban još jedan rimejk uspešnog blokbastera, samo sada sa ženskom ekipom. Nije nam potrebna zamena polova, potrebni su nam iskreni i novi ženski likovi. Žene koje su jake kao Riplijeva ili Sara Konor, koje su inteligentne kao Hermiona, koje su ambiciozne kao Džo Marč ili Miranda Prisli, koje su posebne kao Cakana ili Luna (Crni bombarder). Likovi žena sa kojima se poistovećujemo, čije muke, radosti, ranjivost razumemo, su feministički. Ne isključivo one kojima dajemo osobine koje se vezuju za snažnog muškarca. Ratnice, majke, promiskuitetne žene, devojčice, umetnice, ambiciozni zmajevi i kućni tipovi. Sve su one validne i sve imaju pravo na to da biraju ko i šta žele da budu. Niko nema pravo da im oduzme priliku da se vide na ekranima. Filmovi i serije su sveprisutna stvar u našim životima i imaju ogroman uticaj na stvaranje empatije kod ljudi, širenje ideja, odabir karijera, hobija i razumevanje različitosti. Zašto onda ne dozvoljavamo da se te različitosti vide?
Pripremila: Jelena Stančić
