Prošlo je četiri godine od kako nas je napustio velikan srpskog glumišta Dragan Nikolić. Rođen je kao Dragoslav Nikolić, 20. avgusta 1943. godine, a odrastao je na Crvenom krstu u Beogradu. Studirao je na beogradskoj Akademiji za pozorište, film i televiziju. U svojoj karijeri ostvario je oko 80 uloga na filmu i televiziji, ne računajući pozorište. „Lepi Gaga“, kako je prozvan u narodu bio je jedan od najvoljenijh glumaca svog doba. Svojom harizmom, mangupskim šarmom i nežnim osmehom osvajao je publiku širom bivše Jugoslavije. Njegova ljubav prema koleginici, takođe miljenici naroda, Mileni Dravić, ostaće obeležena kao bajkovita, romantična priča, koja je, kako bi Milena i sama rekla, bila i ostala mnogo više nego što je napisano o njima.
Filmske i televizijske uloge
Karijeru je započeo kao Džimi Barka u filmu Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo“ za koju je nagrađen na festivalu u Puli 1968. godine. Sledeće godine upoznaje svoju suprugu Milenu na snimanju filma „Horoskop“. Odlaskom filmskog „crnog talasa“ i pojavom novog, suprotnog „belog“, kao i ponovnim pojavljivanjem žanra partizanskih filmova, Nikolić ulogom Prleta u sada već legendarnim „Otpisanima“ utiruje sebi put ka zvezdama jugoslovenske kinematografije. Mnogi ljudi se danas slažu sa konstatacijom da je jedna od njegovih najboljih uloga koju je ostvario ipak Brana Flojd u filmu „Nacionalna klasa“ Gorana Markovića, vozača auto trka, ambicioznog mladića usijane glave kome sudbina na kraju okrene život naopačke. Film „Ko to tamo peva“ Slobodana Šijana, u kome Dragan glumi šlager pevača koji putuje za Beograd neposredno pred aprilsko bombardovanje 1941. godine čuvenim autobusom firme Krstić, proglašen je za najbolji jugoslovenski film svih vremena, a svako od nas zna napamet barem jednu repliku iz pomenutog filma, uključujući i Draganovu „Nemoj da me vređaš, ja sam šlager pevač!“
Osamdesete godine prošlog veka donele su Gagi mnoštvo zapaženih uloga i nagrada, u filmovima „Banović Strahinja“, „Balkan ekspres“, „Nešto između“, „Život je lep“, „Obećana zemlja“, „Sabirni centar“, „Poslednji krug u Monci“; seriji „Sivi dom“.
Devedesetih je Nikolić odigrao 13 uloga, počevši od filma „Original falsifikata“ do francuskih filmova „Lovers – Ljubavnici“ i „Place Vandome – Trg Vandom“. Moramo naravno spomenuti i filmove poput „Tito i ja“, „Seobe“, „Podzemlje“, „Bure Baruta“, „Ni na nebu ni na zemlji“. Dragan Nikolić je igrao i u popularnim serijama: „Bolji život“, „Metla bez drške“, „Porodično blago“.
Poslednju deceniju i po svog života obeležile su mu filmske uloge Sveštenika („Sveti Georije ubiva aždahu“), Hadži Zamfira („Zona Zamfirova“), Glavonje („Pljačka trećeg rajha“), Telala („Šejtanov ratnik“), Miška („Turneja“). Odigrao je maestralne uloge u serijama „Ranjeni orao“, „Selo gori a baba se češlja“, „Sva ta Ravnica – Jagodići“ , „Montevideo, bog te video!“ i „Montevideo, vidimo se!“.
Pozorišne uloge Dragana Nikolića
Može se reći da je Dragan Nikolić imao dve matične kuće: Atelje 212, iz kojeg je ponikao, i Beogradsko dramsko pozorište, koje je voleo. Ali svoje prve glumačke korake napravio je u Pozorištu Boško Buha, u predstavama „Leons i Lena“ u režiji Predraga Bajčetića, „Vitez straha“ Minje Dedića i „Pepeljuga“ Aleksandra Popovića. 1967. godine Nikolić je zaigrao u tada nazvanom Savremenom pozorištu na Crvenom krstu (BDP), u predstavama „Kocka“, „Pokondirena tikva“, „Priče iz zapadnog kvarta“. U isto vreme, kao i za sve mlade, talentovane, ali neafirmisane glumce tog doba Atelje 212 je bilo mesto dokazivanja. Prva predstava u kojoj je zaigrao bila je „Generalska užina“, gde je po ocenama kritičara ulogu Roberta odigrao šeretski. Ali, to njega nije omelo, te je svoje prve pozitivne kritike ostvario u predstavi „Gelberove veze“. Ono što je kasnije usledilo za Draganovu karijeru bio je pravi „bum“, a u pitanju je čuvena predstava „Kosa“, koja je bila podjednako popularna u svetu koliko i kod nas, i to zahvaljujući njegovom spontanošću i energičnosti pri tumačenju Bergera. Usledile su dalje uloge u komadima „Rano jutro“, „Marko, a na još to i Emilija“, „Ziger – Zager“, „Derviš i smrt“, „Tom Pejn“. Gaga Nikolić je bio i prvi pozorišni Đenka u predstavi „Maratonci trče počasni krug“, dok ga je u filmu zamenio Bora Todorović. Nakon toga su usledile uloge u predstavama „Portnojeva boljka“, „Kod lepog izgleda“, „Priče iz bečke šume“.
1983. godine Gaga Nikolić je dobio ponudu koju nikako nije mogao da odbije. Dobio je poziv iz Pariza kako bi u Théâtre de la Ville francuske glumačke zvezde Sare Bernar zaigrao lik Vaske Pepela u komadu „Na dnu“ Maksima Gorkog u režiji Lučijana Pintilije. Uspeo je da za samo dva meseca nauči pristojno francuski jezik, samim tim i svoju ulogu. Predstava je bila uvek unapred rasprodata, izvođena je mesecima, a Dragan je pobrao sve simpatije francuske publike i kritičara. Nedugo kasnije se vratio u Atelje, gde je zablistao u predstavi „Sveti Georije ubiva aždahu“ autora Dušana Kovačevića u režiji Mucija Draškića. 1986. godine imao je čak 5 premijera u Zvezdara teatru, od kojih su dve bile najuspešnije; „Urnebesna tragedija“ i „Poljubac žene pauka“.
Početak devedesetih je po pitanju pozorišne scene bio uspešan za Nikolića, jer je prvi put imao priliku da zaigra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u predstavi „Bure baruta“ (koja je kasnije postala film) Slobodana Unkovskog i predstavi „Innominato“ Stevana Koprivice u Teatru Tivat. Privremeno se povukao iz sveta pozorišta 1998. godine, da bi 2003, posle nekoliko decenija zaigrao u svom voljenom Beogradskom dramskom pozorištu u predstavi „Frederik ili bulevar zločina“, autora Erika Emanuela Šmita. Svoju pozorišnu karijeru završio je 2014. godine na pozornici Ateljea 212 u predstavama „Posetilac“ i „Avgust u okrugu Osejdž“.
Dragan Nikolić i Milena Dravić – Bajkovita ljubavna priča zauvek zapisana u vremenu
Milena Dravić i Dragan Nikolić bili su čist primer prave, verne, iskrene ljubavi, a njihov brak je skoro punih 45 godina bio skladan. Kao što smo spomenuli i ranije, upoznali su se na snimanju filma „Horoskop“, ubrzo kasnije planula je ljubav i nikad se nije ugasila. Venčali su se u pauzi snimanja filma „Kako su se volele dve budale“ 1971. godine, a kuma na venčanju im je bila glumica Seka Sablić. Nažalost, nisu imali biološke dece. Njihovo partnerstvo se nastavilo sledeće godine kada su bili izabrani da budu voditelji nove muzičke emisije RTV Beograda „Obraz uz obraz“ koju je režirao Zdravko Šotra. Ova emisija sada već uživa kultni status, bila je bogata komičnim skečevima a u njoj su gostovale brojne poznate ličnosti iz raznih profesionalnih sfera kao što su kultura, sport, muzika. Imala je svoju posebnu čar, i svako ko je makar jednom pogledao jedan njen segment, mogao je da uoči tu hemiju, te iskrice ljubavi koje su Gaga i Milena emitovali kroz male ekrane. Emisija „Obraz uz obraz“ privlačila je veliku pažnju gledalaca šarmom svojih voditelja. Bračni par Dravić-Nikolić je nastavio da se pojavljuje u raznim projektima: serijama „Povratak otpisanih“, „Čardak ni na nebu ni na zemlji“; filmovima „Gospođa ministarka“, „Zona Zamfirova“; predstavama „Ptic i ptica“, „Dekameron“, „Urnebesna tragedija“, „Oksimoron“.
Zanimljivosti o Draganu Nikoliću
Nameravao je da napiše knjigu, kao osnovu za filmski scenario. Film ne bi bio samo svedočanstvo o njemu, nego bi to bila priča o jednom vremenu i ljudima koji su tom vremenu dali smisao.
Bavio se humanitarnim radom zajedno sa suprugom Milenom, a u svojoj dobroti ostali su skromni i nisu u javnosti hteli da govore o učinjenim delima. Međutim, jednom prilikom su odustali od kupovine automobila i novac prosledili dečaku za koga su čuli preko televizije, kome je bila preko potrebna operacija.
2017. godine u organizaciji Specijalne bolnice Merkur u Vrnjačkoj banji, u gradskom parku, postavljen je spomenik Gagi Nikoliću koji je izradio vajar Dragoljub Dimitrijević.
U Nevesinjskoj ulici na Čuburi, u blizini stana gde su živeli bračni par Nikolić-Dravić, 2019. godine nikao je još jedan u nizu murala na kome su oslikani upravo oni.
Rekli su o Draganu Nikoliću
„Ono zbog čega ga publika voli – bio je veliki šmeker. Bio je on mnogo veći šmeker i dasa u životu.“ – Dara Džokić, glumica
„Dragan Nikolić je bio neko ko je nosio dečačku dušu u ozbiljnom biću i stvaraocu.“ – Branimir Brstina, glumac
„Umeo je da uskladi svoje relativno mirno lice i vitko telo, ne zna se čime je bolje vladao, upravljao i govorio. U njegovim očima u jednom kadru mogli ste da uočite i krvarenje, i podsmeh tom krvarenju. Njegovo telo je ponekad bio pertla, a nekad bič.“ – Miša Radivojević, reditelj
„Njegova nonšalacija, prirodnost, u sebi ima jedan ritam, jednu neverovatnu strukturisanu interpretaciju, ali bez namere da impresionira, da se pokaže kao glumačka tehnika. Po tome je on najsličniji nekima od najvećih zvezda svetskog filma.“ – Slobodan Šijan, reditelj
„Nikad nije bio glumac van scene i filmskog kadra. Nikad nije pričao o ulogama koje je odigrao i koje bi voleo da igra. Gluma je bila njegov privatan svet koji se voli, trpi, i preživljava velike radosti.“ – Dušan Kovačević, književnik
„Nedostaje mi, da mu se nasmejem, da mi uzvrati onaj njegov pogled i namigne.“ – Milena Dravić, supruga i glumica
Ovaj tekst je nastao kao jedna vrsta omaža našem velikom umetniku uz čije su uloge odrastale mnoge generacije, a nama ostaje u nasleđe da prenesemo mlađim generacijama svu njegovu veličinu, kako nikad ne bi bio zaboravljen.
Autor: Aleksandra Petković
Citati preuzeti iz monografije „Dragan Gaga Nikolić – Gospodin mangup“ autorke Radmile Stanković