Pandemija virusa COVID-19 će, pod pretpostavkom da se ovaj scenario nastavi do (recimo) septembra, imati razne posledice. Ne samo na zdravlje i blagostanje ljudi, no na privredu, zapošljavanje, i na ljude koji sve te odluke moraju da donesu. 

Identifikovala sam tri tipa biznisa: 

• oni koji će pretrpeti najveću inicijalnu štetu, 
• oni koji su na ivici zrelosti i imaju priliku da ovo iskoriste za konsolidaciju i rast,
• i dobre primere iz prakse (koji će preživeti i nuklearnu eksploziju); 

#1 BIĆE POGOĐENI “NICE TO HAVE” BIZNISI

Lepi Instagram biznisi, sreća, radost, trošak za dušu. To se prvo reže.  

To su biznisi za mirna vremena, a ovo sve više liči na 90-te godine prošlog veka. 

Duboko, duboko verujem da je svaka pretnja, prikrivena prilika. Mislim da ovi biznisi mogu da prigrle ovu krizu i zaokrenu komunikaciju na vodenicu: “Teško je, ali ti treba nešto i za dušu”. Retko ko će smeti da to uradi jer će to ugroziti korito u kom se brend nalazi, a brend menadžeri znaju da je to prilično ozbiljan obuhvat posla za nešto što je (nadajmo se) samo aktuelnost. Iskreno me zanima da vidim da li će neko to i uraditi, naravno ukoliko situacija potraje. Ne treba trčati pred rudu.

Short term hype, long term failure.  

#2 UREDBA O PAUŠALCIMA JE NA MESTU – IT SEKTOR

Imam pravo da kažem ovako nešto, jer sam i sama paušalac. Kada sam čula za novu uredbu (ne mogu da kažem “zakon” jer će moj pravnik da me udavi pošto to nije “ispravan termin”), iznervirala sam se. 

Da li je realno da mi život čine još gorim? 

Ali … ali. Shvatila sam jednu stvar. IT sektor je jedna nedođija u kojoj vladaju Petri Panovi koji neće da brinu ni o čemu i ni o kome. Poput absentee father figure-a, bace vam par pomorandži, sto za ping pong i team building kad dođu sa tog poslovnog puta kako bi opravdali činjenicu da nemaju pojma u koji razred idete. 

Kad radiš onda si zaposleni, a kad te plaćam onda si dobavljač. 

Nije normalno da ljudi rade za vas, a da imaju status i tretman dobavljača. Ovaj tretman uništava odnose u firmi, a da ljudi to i ne shvataju. Ono što zaposleni misli da dobija je da državi ne daje svoju penziju i da time pobeđuje, a zapravo, prima poruku od poslodavca:

“Za mene si obrtna imovina”. 

Pročitajte i: TURSKA: Korisnici društvenih mreža sa „provokativnim“ objavama o koronavirusu biće ispitani

Ljudi nisu obrtna imovina. 

To nije način da se tretiraju zaposleni. To nije način da se tretiraju ljudska bića. Ne samo jer ti uspostavljeni biznisi objektivno imaju novca da pokriju troškove poreza, no i jer je ovakav mindset kamen spoticanja u teškim vremenima koja zahtevaju zajedništvo i lojalnost. 

Morate da inspirišete lojalnost da biste je zahtevali. 

Do sada je bilo “lako”. Bilo je novca, nije bilo legislative. Postojao je privid, naglašavam, privid sigurnosti za ljude iz ovog sektora. Velike plate, čas posla te angažuju na drugoj poziciji, ali neće ni to trajati doveka. Ovaj sektor ne razmišlja o sigurnosti koja mori većinu privrede, ali hoće. Doći će i taj trenutak jer industrija stari, kao što je nekada davno adverzajzing postao regulisan i samim time manje plaćen. 

Ništa ne traje doveka. Nije švercovanje nafte tokom 90-ih, nije ni zlatno doba adverzajtinga, pa neće ni IT bum. 

#3 KOLEKTIVI KOJI ĆE PREŽIVETI SVE, PA I SRBIJU

Pomenula sam da sam šaltala brzine i menjala kolektive. Jedan koji će mi zauvek ostati u sećanju je jedan koji inicijalno uopšte nisam shvatala. 

“Mi ne otpuštamo ljude za greške. Mi radimo sa njima da se one ne ponove ili pronađemo mesto u firmi koje je bolji fit za osobu.”

Sećam se da je moj milenijalnski um pomislio: 

“Ovi nisu normalni. That is no way to inspire excellence!” 

Pogrešila sam. Priznajem. Nisam razumela, jer sam polazila od sebe i svog uverenja da ću se snaći kao mačka, šta god se desilo. Ali nisu svi ljudi takvi. 

Naravno, postoje situacije u kojima je očigledno da osoba nije dobar fit za kompaniju ni radno mesto, međutim ne pričam o tim situacijama. Pričam o tretmanu zaposlenih u stanju krize. 

Ljudi se vezuju emocijama, van granica razuma. Ne visokom platom i vaučerom za spa. 

Ljudi se vode primerom. Ako pokažete da ste čovek sada, to će se pamtiti zauvek. A i nije ovo poslednja kriza koja preduzetnike čeka. Biće ih još, a nadam se da ćete živeti i biti u mogućnosti da ih sve nadživite. 

Smanjite sebi platu, ali ne otpuštajte. Smanjite svima plate, ali ne otpuštajte. Alocirajte zaposlene na druga radna mesta … ali ne otpuštajte. Ne otpuštajte, jer je to znak da vam nije stalo. Vezujte ljude. Srpska kultura je empatična i kolektivna, upotrebite to za svoj napredak. Nisu svi ljudi mačke. I ne žele da budu. Neki ljudi će dati 250% od sebe da imaju sigurna primanja. I to su zaposleni koji se čuvaju i neguju. 

Ovo je vreme da, kao uspešna poslovna osoba, pokažete i izuzetnu emotivnu inteligenciju. 

Pročitajte i: Alibabin novi AI sistem može otkriti koronavirus u sekundi sa 96% tačnosti

Izvor: Linkedin/Miljana Nikodijević