Erin Brokovič je aktivistkinja koja se fokusira na ekološke probleme u zajednicama. Već decenijama se bori protiv američkih korporacija koje bez pardona zagađuju životnu sredinu i negativno utiču na kvalitet života miliona ljudi. Prethodno stečeno obrazovanje nije vuklo korene iz oblasti kojim je odlučila da se posveti, ali to je nije sprečilo da se maksimalno na svim poljima edukuje. Počevši kao asistentkinja u advokatskoj kancelariji, napredovanjem je došla do toga da bude spoljašnja konsultantkinja u njujorškoj advokatskoj firmi, pa i da osnuje sopstvenu konsultantsku. Priču o tome koliko je Erin Brokovič inspirativna, savršeno zaokružuje jedini Oskar Džulije Roberts koji je osvojila glumeći Erin u istoimenom filmu Stivena Soderberga.
Erin nije imala privilegovan belački život serviran na tacni sa koje je kušala samo najbolje dane. Nije se zadovoljila uspehom samo na jednom polju, kako jelte diktiraju nepisana mizogina pravila. Ili je ipak zapisano? Radila je na svojoj karijeri, održavala porodicu na broju, edukovala se, edukovala druge, bila autorka emisije na populrnoj američkoj televizijskoj mreži. Ali opet, zašto je baš morala da se oblači provokativno, šta god to značilo? Provokacija je u oku posmatrača. Nije baš svaki dan trebalo da dolazi našminkana na posao. Niti da se pojavljuje pred kamerama sa sređenom kosom kada priča o vrlo ozbiljnoj temi, kao što je trovanje ljudi vodom koju piju. Uska majica koja ističe specifične atribute smeta jer skreće pažnju sa bitne poente. Majica koja je, kako savetuju, idealna za bavljenje šou biznisom koji je onda sam po sebi skup ukradene pažnje bez suštine? Sami ste to rekli, nisam ja. Da je kamera zabeležila ženu “iz naroda” više bi joj se moglo verovati. Iako ona jeste žena iz naroda, kao i sve žene, samo što je posedovala fen i četku u svom domu. Isti fen i istu četku koju može posedovati svaka osoba, ili ne posedovati, pa tako i odlučiti kako i da li će je koristiti. Seksistička ideologija nas je naučila da žena majka ne može da ima vremena da se posveti svom izgledu niti većini stvari van kuće zapravo. Nekakva iskrivljena logika nam ne dozvoljava da verujemo da mnogo različitih interesovanja, sposobnosti, želja, ideja, snova može da koegzistira unutar bića jedne žene. Kako svaki novčić ima dve strane, obraz glave sa druge strane nije ništa čistiji.
Zašto bi neko ko se pojavljuje pred malim ekranima i još manjim ljudima tamo obitavao “nesređen”? Kako žena može sebi da dozvoli da se zapusti i da ne bude lepa? Na isto ono prokovativno oko uglavnom. Ako joj lice i nokti nisu sređeni, kako će joj posao biti? Ideja koju logikom ne možete pobiti.
Bilo da ste Erin Brokovič, Maja iz trafike sa ćoška, Sandra koja radi za stranu kompaniju od kuće, Ana koja čuva decu, Sofija vlasnica svoje firme, Tijana koja radi na građevini ili Isidora hostesa naći će vam zamerku. Čak i kada ste doktorka Darija Kisić Tepavčević i svakodnevno se obraćate celoj naciji sa teškim podacima o razvoju pandemije novog virusa. Možda da niste uspešna žena, možda da niste elokventna žena, možda da niste objavljivana i čitana doktorka i profesorka, možda da niste iz Bosne; možda tada ne biste bili tema neumesnih “šala” na internetu. Možda da ste muškarac, ne bi se o vama govorilo.
Pre nego što kažemo da seksizam, mizoginija, mržnja prema svemu što ima primese feminizma kao takvog postoji samo preko bare mogli bismo da pogledamo u svoje dvorište. Pre toga, morali bismo da se izvinimo. Poštovana doktorka Kisić Tepavčević, izvinite.
Izvinite što još uvek nismo naučili da poštujemo žene, samo da ih spuštamo što je niže moguće da bismo se osećali dobro. Izvinite što nismo sposobni da vas gledamo isto kao vaše kolege. Izvinite što morate da gledate ovakve stvari na internetu u sred ovog svetskog vanrednog ludila. Samo nemojte vi nama nikada da se izvinjavate, bez obzira na to što Vam
većina uspeh neće oprostiti.
Pročitajte i: Zvezde sa najdužim stažom
Autor: Jelena Stančić
Izvor fotografije: clipartart.com