Kao što smo i već unapred najavili, započeli smo nov projekat pod nazivom Pitaj psihologa. Na vaša pitanja svake nedelje odgovaraće dr. Marko Jovašević, a u nastavku teksta možete pročitati odgovore na pitanja koje ste ove nedelje postavili.
Razdvojenost od voljene osobe tokom karantina. Kako dalje pregurati težak period vanrednog stanja?
Situacija u kojoj se nalazite nije uopšte laka i apsolutno razumem da bi uz voljenu osobu u ovim vremenima bilo mnogo lakše. Na ovu situaciju bi trebalo gledati kao svojevrstan čin ispita vaše obostrane tolerancije, strpljenja, kao i ispita pred kojim se nalazi i vaša veza. Tehnologija je u ovim trenutcima najveći spas. Danas ona ima smisla mnogo više nego u trenutcima kada nije na snazi izolacija ili policijski čas. Ostanite u kontaktu sa vašim partnerom. Organizujte zajedničke večere pričajući i gledajući se preko video onlajn komunikatora. Mnoštvo tih komunikacijskih platformi nudi i mogućnost igranja raznih igrica. Dotaknite se nekih tema o kojima do sada nikada niste pričali. Nemojte biti površni u razgovorima, osetite sadašnji trenutak razgovora sa voljenom osobom i u mislima ga pretvorite kao da je razgovor uživo. Izbegavajte priče o nekakvoj dalekoj budućnosti i ne pravite velike planove dok je ovakva situacija za koju ne znamo do kada će trajati. Budite romantični i ljubazni jedno prema drugom. Trenutno se nalazimo na vrhuncu epidemije i možemo očekivati u narednim nedeljama da će početi pad broja zaraženih, ali naše strpljenje tek tada mora da dođe do izražaja, jer vraćanje u normalne tokove života odvijaće se polako i postepeno. Ovo je maraton, a ne trka na stotinu metara, a maratonci znaju da se kriza prevazilazi negde upravo na pola trke. Nakon toga kreće mentalna priprema za najneophodniji deo, a to je finiš.
Koje knjige su najbolje za početno izučavanje psihologije?
Pitanje nije u dovoljnoj meri precizno da li se radi o nekome ko želi da se bavi psihologijom ili tek sada, po prvi put, ulazi u svet knjiga koje su psihološke sadržine. Za početak, većina ljudi uglavnom bira knjige iz kategorije “popularna psihologija”. Sa popularnom psihologijom treba biti obazriv, pogotovo na početku. Postoji dosta autora, postoji dosta tema i one se jako bitno razlikuju, a pri tome većina njih nije ni dovoljno kompetentna za one stvari o kojima piše. Treba se voditi kvalitetnim preporukama od kritičara, blogova, portala i ljudi, prijatelja u koje imate poverenja i koji imaju nekakav kredibilitet. Ono što je mene uvelo u svet psihologije bile su knjige Robina Šarme, Ekarta Tola, Džejmsa Redfilda, Antoni De Mela, Justeina Gordera… Kasnije kada sam odlučio ozbiljnije da se bavim ovim temama svakako da su najveći uticaj imali Frojd i Jung, ali i pored njih fantastične su gotovo sve knjige Irvina Jaloma, Skota Peka, Viktora Frankla, Vladete Jerotića… Ne smemo zaboraviti ni na klasike, jer pojedini pisci klasične književnosti bili su svojevrsni fiozofi i majstori oslikavanja psiholoških profila likova. Herman Hese, Tomas Man, Alber Kami, Franc Kafka, Dostojevski…
Živim u vrlo malom stanu sa puno ukućana i svi smo po ceo dan u istoj sobi. Kako mogu da se izolujem da bih mogla nešto korisno da uradim za sebe (učim, vežbam…)?
Jedna od opcija je pokušaj aktiviranja ukućana u one aktivnosti koje su vama bitne. Npr. kada je vežbanje u pitanju možete pokušati da uključite nekoga od ukućana, ili da vežba zajedno sa vama, samo dozirano svojim godinama ili da vama budu od koristi, da vas bodre ili da drže štopericu i da vam mere vreme trajanja vežbi. U trenucima kada na snazi nije policijski čas postoji mogućnost da pronađete u dvorištu ili nekom kutku parka deo gde niste pod rizikom kontakta sa drugim ljudima, a gde se možete posvetiti nekakvim statičkim vežbama ili čitanju literature. Ipak budite svesni da je ovaj period kada praktično po ceo dan provodite sa ukućanima jedinstven i unikatan i da je ovo jedinstvena prilika da zaista uživate u zajedničkom društvu i razgovorima, jer kada ovo prođe i kada se budemo vratili normalnim tokovima života to vreme koje provodimo zajedno će se drastično smanjiti.