Ako sami sebi isplaćujete zaradu, postoji mogućnost da vam se uopšte ne isplati da uzimate ekonomske mere Vlade u vidu minimalca.
Ne prepričavamo dela Kafke i Domanovića, već sasvim realnu situaciju srpske privrede, koja bi uz pomoć države trebalo da preživi ekonomsku krizu izazvanu pandemijom. Kako MMF ukazuje, biće ovo najveća kriza od Velike depresije, a posledice će osetiti čak i oni koji trenutno ostvaruju velike prihode.
Dok su za ekonomiste još nepoznate sve razmere krive, za epidemiologe priroda virusa, za srpskog privrednika ostaje nejasno kako će mu sve država pomoći. Uredbe su tu, pitanja su tu, ali još nema svih odgovora. Zato se redakciji eKapije javio preduzetnik u strahu da bi vladine mere mogle da ga uvedu u minus, umesto da mu pomognu.
Pročitajte i: TOP 10 najtraženijih zanimanja u 2020. godini
Na državni minimalac plaćaju se porezi državi
Razlog je taj što će se na minimalac koji daje država, plaćati porezi i doprinosi, kako su saopštili iz Ministarstva finasija, jer na to pitanje u samoj Uredbi o direktnim merama nema ni slova. No, problem ovde nisu slova, nego brojevi.
Već pomeniti preduzetnik je sebi odredio minimalnu zaradu od 15.000 i na osnovu toga plaća poreze i doprinose od 10.500 dinara. Ukoliko dobije pomoć u vidu minimalca od 30.000 dinara, njemu bi se porezi povećali na 23.000 dinara. Mogli bismo da kažemo da nije neka pomoć, ali bi privrednik bio u blagom plusu.
Čudno je i to što nam država prvo da, pa nam taj isti novac uzme, tako da sama pomoć neće biti 90.000 po zaposlenom, već značano niža. Takođe, država se sada zadužuje da bi isplatila taj iznos, da bi joj više od polovine tog novca preduzetnici vratili naredne godine. No, pored te ekonomske nelogičnosti na državnom nivou, još nelogičnija može da bude računica po samom preduzetnika.
Pravna zavrzlama zbog koje preduzetnik plaća više nego što je uzeo
Pravna zavrzlama nastaje u tome što Uredba ne određuje na koji iznos treba da se obračuna lična zarada, na koju se plaća porez. Istovremeno jasno je navedeno da ta sredstva moraju namenski da se troše, što bi trebalo da znači na zarade, ali je Ministartsvi umesto konkretnog odgovora dalo ovakvo objašnjenje koje bi moglo različito da se tumači.
Pročitaj i: PROGRAM DIGITALNE TRANSFORMACIJE PKS
Kako je poreski savetik i knjigovoća Milan Trbojević objasnio za eKapiju, preduzetnik iz ovog primera bi mogao da državi vrati više nego što mu je kroz minimalac dala. Naime, ukoliko se odluči da iskorsti državnu pomoć, a nakon toga produži period zamrznutog statusa firme, on bi tokom celog perioda morao da isplaćuje zaradu i na nju plaća poreze i doprinose.
Ono što je dobro jeste da će se banke namenski račun ugasiti tek nakon tri meseca, odnosno neiskorišćena sredstva se neće odmah vrtiti u budžet. To bi značilo da preduzetnik može da se opredeli za sredstva, ali da ih ne povlači pre nego što bude siguran da bi takav potez mogao da mu nanese više štete nego koristi.
Izvor: startit.rs