Svetski dan knjige proslavlja se širom sveta 23. aprila još od 1995. godine, kada je ovaj praznik pisane reči ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu. Ipak, ova tradicija vuče znatno duže korene u Španiji, gde se ovaj datum obeležava od 1923. godine, kao dan kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir.

Malo smo istraživali kakav odnos prema čitanju gaje neke nacije.

Indijci su narod koji najviše čita

Istraživanje novinara Anadolije, prošle godine došlo je do podatka da su zemalje čiji stanovnici najviše čitaju-Indija, Tajland i Kina. Prosečan stanovnik Indije nedeljno odvoji više od 10 sati na čitanje. Indeks merenja kulture čitanja temelji se na vremenu izdvojenom za čitanje tokom jedne nedelje, a tu se ubrajaju i novine, magazini, kao i drugi pisani materijal.

Prve tri zemlje na listi prate Filipini, Egipat, Češka, Švedska, Francuska, Mađarska i Saudijska Arabija.

Čitanje kao strast

Island ima stanovnike kojima je čitanje strast a knjige omiljeni poklon. U ovoj zemlji, sve prodavnice zatvaraju se u 18h, knjižare su otvorene do 22h, neke čak i do ponoći. To i ne čudi s obzirom da je Island zemlja knjige i oni žele da njihov narod drugi narodi definišu kroz to koliko čitaju. Zato je kod njih običaj darivanja knjiga na Badnje veče, nakon čega ostatak praznika Islanđani provedu u miru u noćnom čitanju najčešće uz šolju tople čokolade. “Jolabokaflod“ (Božićne poplave knjiga) je period kada se proda najveći broj knjiga.

Pred Božić u prodavnicama pored velikih stolova na kojima su knjige proze stoje jednako veliki stolovi na kojima su zbirke poezije. Nacija koja pesme ceni jednako kao i romane mora biti velika književna nacija.

To je zemlja i sa najviše pisaca po stanovniku, jedan od 10 Islanđana će za vreme svog života objaviti knjigu!  Takođe i zemlja u kojoj se najviše kupuju knjige, u proseku osam godišnje po stanovniku, što je ukupno 2 i po miliona.

Selo sa više knjiga nego stanovnika

Norveška je zemlja u kojoj je svaki pisac koji objavi knjigu podržan od države tako što vlada odmah otkupi 1.000 primeraka i distribuira ih u sve važnije biblioteke. Ovo održava mnoge male izdavače u poslu i obezbeđuje  piscima dobru nadoknadu za autorska prava.

Da Norvežani imaju razvijenu kulturu čitanja zaključuje se i na osnovu ovog dstajališta koji je pretvoren u priručnu biblioteka. On se nalazi u jednom malom naselju Mundal, koji ima samo 280 stanovnika, ali 150.000 knjiga! Poznat je još i kao „Norveški gradić knjiga“. One se mogu naći u svim lokalnim kafeima, umetničkim galerijama, kao suveniri pa čak i na stajalištima. Stanovnici i posetioci mogu da se posluže knjigom po principu samousluge, tako što će u sanduče ubaciti deset kruna. Kao što zaključujete i sami, poverenje je kod njihovog društva ključno, čim ovakav vid podsticaja čitanja postoji i opstaje na javnom mestu.

Reka od 10.000 knjiga

Kanada je 2016. godine zatvorila jednu od ulica u Torontu preplavivši je sa 10.000 knjiga. Ova akcija pokrenuta je projektom grupe španskih anonimusa koja je imala za cilj očuvanje životne sredine tako što će ulicu preplaviti pisanom rečju umesto saobraćajem. Sa knjigama doniranim od Armije Spasa, odred od 50 dobrovoljaca radio je neumorno preko 12 dana da bi napunio ulicu Hagerman u centru Toronta. Gledaoci su ohrabrivani da uzmu učešća i ponesu knjige kući, što je učinilo da se delo rastavi za 10 sati. Još jednom se, dakle, poseglo za književnošću kao sigurnoj pomoći pri dizanju svesti.

Knjige koje su najčitanije

Organizacija pod nazivom OCLC, globalna neprofitna kooperacija biblioteka i biliotekara  obuhvata više od 18.000 biblioteka članica najrazličitijeg tipa, od univerzitetskih i akademskih, preko javnih i školskih, sve do muzejskih biblioteka.

Na osnovu opsežnog istraživanja koje je sprovedeno u svim biliotekama članicama organizacije, napravljena je lista 100 knjiga koje ljudi najviše iznajmljuju. Može se reći da na njoj preovladavaju klasici napisani na raznim jezicima i u različitom vremenskom intervalu.

Knjige koje su uvek tražene:

• Don Kihot – Migel de Servantes
• Alisa u zemlji čuda – Luis Kerol
• Avanture Haklberi Fina – Mark Tven
• Avanture Toma Sojera – Mark Tven
• Ostrvo sa blagom – Robert Luis Stivenson
• Gordost i predrasude – Džejn Ostin
• Orkanski visovi – Emili Bronte
• Džejn Ejr – Šarlota Bronte
• Mobi Dik – Herman Melvil

Pročitajte i: Opasnost uzimanja ekonomskih mera Vlade

Izvori: 10naj.com, citymagazine.rs

Facebook: Radioaktivni Komarac

Pripremila: Jelena Noveski