Pandemija koronavirusa donela je glad milionima ljudi širom sveta, što bi se moglo pogoršati naročito u područjima zahvaćenim sukobima, migracijama, ekonomskom krizom i klimatskim promenama.
Ovako pišu svetski mediji ukazujući na izveštaj Ujedinjenih nacija koji upozorava na katastrofu nezabeleženu od Drugog svetskog rata.
Šef UN agencije za hranu upozorava da je svet na “rubu pandemije gladi” dok se bori s globalnom krizom koronavirusa, te da bi se roku od samo nekoliko meseci mogao suočiti s glađu “biblijskih razmera”, javio je CBS News.
Oko 135 miliona ljudi ima akutni nedostatak hrane i suočeno je s glađu izazvanom različitim faktorima – poput ratova ili prirodnih katastrofa, navodi se u izveštaju objavljenom ove nedelje nazvanom “Globalni izveštaj o prehrambenoj krizi 2020. godine”.
Koronavirus bi do kraja godine mogao gurnuti dodatnih 130 miliona ljudi “do ivice gladi”, rekao je Dejvid Bizli (David Beasley), direktor Svetskog programa za hranu UN.
U obraćanju Savetu bezbednosti šef UN agencije za hranu je rekao je da postoji “stvarna opasnost da bi više ljudi moglo umreti od ekonomskog uticaja COVID-19 nego od samog virusa”.
“U najgorem scenariju, mogli bismo posmatrati glad u oko tridesetak zemalja, a zapravo u 10 od tih zemalja već imamo više od milion ljudi po državi koji su na rubu gladi”, rekao je Bizli.
Prema njegovim rečima, Svetski program za hranu, koji deluje u borbi protiv gladi u svetu, opslužuje gotovo 100 miliona ljudi dnevno, uključujući 30 miliona koji zavise od organizacije. Rekao je da svake večeri 821 milion ljudi gladni legnu u krevet, napisao je CBS News.
“Izvinite, biću direktan”
Obraćajući se Savetu bezbednosti UN, Bizli je rekao da su potrebne hitne mere kako bi se ublažila najgora humanitarna katastrofa od Drugog svetskog rata, te da je potrebno “mudro i brzo delovati”, naglašava BBC.
Šef WFP, koji se upravo oporavio od COVID-19, započeo je svoje obraćanje rečima “izvinite što ću govoriti direktno”, izrazivši bojazan da bi 30 miliona ljudi, a možda i više, moglo umreti za nekoliko meseci ako UN ne obezbedi više sredstava i hrane.
Bizli je rekao da mu niko nije rekao da će okrenuti leđa najugroženijima, ali da mu je rečeno kako će donatori najprije pregledati stanje u svojim zemljama. Ipak, ističe BBC, upozorio je da bi haos drugde mogao kružiti oko sveta. “Na ovaj ili onaj način svet će za to platiti.”
Četvrti godišnji izveštaj Globalne mreže protiv kriza s hranom – međunarodnim savezom koji deluje na rešavanju osnovnih uzroka ekstremne gladi – ističe Jemen, Demokratsku Republiku Kongo, Avganistan, Venecuelu, Etiopiju, Južni Sudan, Sudan, Siriju, Nigeriju i Haiti.
Stampedo gladnih
Koronavirus se ponekad naziva faktorom koji je izjednačio bogate i siromašne koji podjednako strahuju od COVID-19, ali kada je u pitanju hrana, izjednačavanje se završava.
Siromašni ljudi i narodi koji sada gladuju suočavaju se s još većom pretnjom, napisao je Njujork tajms, naglasivši da će izbeglice i ljudi koji žive u zonama sukoba verovatno biti najteže pogođeni.
U kenijskoj prestonici, Najrobiju, prilikom podele brašna i ulja očajno gladnim ljudima, napravljen je stampedo u kojem su mnogi povređeni, a dvoje je smrtno stradalo. Širom Kolumbije siromašna domaćinstva na prozorima i balkonima postavljaju crvenu odeću i zastave kao znak da su gladni.
U Venecueli bi pandemija mogla naneti razorni udarac milionima koji već žive u najvećem svetskom ekonomskom kolapsu izvan ratnog područja.
Neizvesnost u vezi s hranom raste i u Indiji, gde se milioni radnika koji su radili za dnevnice suočavaju s budućnošću u kojoj je glad neposrednija pretnja od virusa. U Nju Delhiju na hiljade radnika stoje u redovima za hleb i prženo povrće kako bi utolili glad.
Njujork tajms dodaje da su usred mera ograničenja i brige zbog gladi u Indiji, ali i u drugim zemljama – od Hondurasa, Venecuele do Južne Afrike – zabeleženi protesti i pljačke.
Preuzeto sa: bizlife.rs