Prošlo je dosta godina od prikazivanja prve video igre „Tenis za dvoje“. Naime, te davne 1958. godine puštena je u javnost prva igrica koja se sastojala od par virtualnih tačkica koje su se pomerale na malim ekranima uz pomoć improvizovane konzole, ili slobodno možemo reći – preteča playstationa. Sami počeci video industrija i nisu bili toliko slavni u odnosu na trenutna dostignuća.
Kompjuteri i današnja sredstva za komunikaciju dostižu vrhunac zahvaljujući video igrama – računari se prilagođavaju igricama tako što poboljšavajući rezolucije, ramove, memorije, zvukove i ostale okidače koji su iz dana u dan sve bolji i kvalitetniji. Takođe možemo reći i da je taj virtualni svet doprineo bogatstvu jedne nacije time što se otvaraju nova radna mesta, te se povećava potražnja za stručnjacima, IT inžinjerima, dizajnerima, programerima itd. Sve ovo je kasnije dovelo do razvoja jedne velike Game industrije koja je uspela da se prikaže celom svetu i postane jedna od najvećih „virtualno svetskih sila.“
Sve je počelo iz hobija, kako bismo danas mogli profesionalne gejmere da stavimo u isti koš sa profesionalnim sportistima. Game i jeste jedna vrsta sporta, možda ne na fizičkom nivou, ali itekako na psihofizičkom – odatle i zanimljiv naziv ovom hobiju kao „E-SPORT“. Video igre dosta utiču na decu, a kasnije i mlade tako što dovode do razvitka osećaja za gubitkom, a kako bi došli do nekog cilja mališani moraju preći prepreke koje u im u ovom slučaju igrica postavlja, gde odmah vidimo i paralelu sa stvaranim svetom.
Pročitajte i: Evo kako da povećate broj pratilaca na Instagramu!
Koliko puta ste samo čuli da je neko naučio strane jezike igrajući neku video igru? Suludo ali istinito – zahvaljujući razvitku interneta i igranju igrica, ogroman broj igrača iz celog sveta je spojen na jednom virtuelnom mestu. Uz pomoć game industrije, stvara se i osećaj za timskim radom kod dece, s obzirom na to da se većina igrica danas i pravi za više igrača, odnosno timova, bilo da se ti timovi bore međusobno ili protiv nekog vanzemaljskog naroda u krativnom svetu virtualne mašte.
Upravo odatle i dolazi ideja o organizovanju turnira za mlade. Na početku se ta takmičenja dešavaju u game igraonicama, u gradovima odakle odabrani broj igrača dolazi, i to su neka manja takmičenja sa malom količinom zarade, što stvara samo podsticaj igračima da budu bolji kako bi osvajali što više titula na što više turnira gde će ih vremenom u odnosu na njihovu profesionalnost već neki inostrani tim primetiti i ponuditi veći ugovor za saradnju, odnosno izlazak na game World Cup.
Naravno, da bi uopšte došli do ugovora, baš kao i sportisti, gejmeri prvo moraju da vežbaju sami sa sobom, počevši od solidne računarske opreme, kasnije sa ekipama, a onda se u zavisnosti od njihove spremnosti odazivaju na poziv lokalnih takmičenja pod punom profesionalnom opremom. Trenutno najpopularnija dešavanja u takozvanom e-sportu se vrte oko igrica kao što su „LoL (League of Legends)“, „CS:GO“, „Dota 2“, „Pes“, „Fifa“ .
U Srbiji trenutno postoji oko desetak velikih organizovanih turnira a prosečna zarada jednog profesionalnog gejmera iznosi i do 120.000e mesečno. Neki kažu da je biti gejmer zapravo talenat sa kojim se rodiš i da ne moraš da imaš toliko dobru opremu kako bi uspeo u ovom poslu.
Na kraju dolazimo do zaključka da video igrice nisu samo razonoda, već i odlični izvori zarade – počinje se iz hobija a završi se karijerom. Gde ima medijskog prostora ima i publike, gde ima više publike, veća su i ulaganja, a gde su veća ulaganja, prihodi su brutalniji, pogotovo što živimo u dobu kada se tehnologija sve više razvija i gde će potreba za pametnijim uređajima biti sve veća. Naravno, sve ima svoje negativne i pozitivne strane, ali danas put do uspeha mora da povlači i ogromnu žrtvu. Nažalost, u svakoj karijeri ima prepreka, ali ako se napravi dobar životni balans, posledice tih prepreka se mogu znatno smanjiti. Problem sa kojim se suočavaju gejmeri je gubitak zdravlja usled višečasovne radnje za monitorima.
Sledeći put kada budemo osudili druga koji mnogo vremena provodi za kompom igrajući igrice i kome smo se do juče smejali što tolike pare baca na računarsku opremu, stavimo prst na čelo i pomislimo „Hej, svaka čast, on možda ulaže u svoju ličnu kancelariju!“.
Pročitajte i: 10 činjenica koje niste znali o seriji “La casa de Papel”
Izvori: Itmagazin, lol.eportlist.gg, vajbmagazin
Priredila: Katarina Petrak