Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja, ove godine u specifičnim uslovima, skoro puna dva meseca nakon što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju bolesti COVID-19 koju izaziva korona virus.

U svom redovnom godišnjem izveštaju koji objavljuje pred 3. maj, međunarodna nevladina organizacija Amensti internešnal (Amnesty international) ukazuje da napadi na novinare usporavaju napore u borbi protiv virusa. Ova organizacija ukazuje na slučajeve u kojima su vlasti kršenjem slobode izražavanja i pristupa informacijama, možda ugrozile zdravlje javnosti. Među pobrojanim državama sveta za koje to važi, kada je reč o Zapadnom Balkanu, je i Srbija.

Srbija je inače, od svih država Balkana, u poslednjih godinu dana doživela najozbiljniji pad na listi država po medijskim slobodama koju je organizacija Reporteri bez granica (Reporters sans frontiers) objavila pre dve sedmice. Srbija se spustila za tri mesta u odnosu na izveštaj objavljen godinu dana ranije, tako da je sada na 93. poziciji, od ukupno 190 rangiranih država sveta.

Šta je specifično u pitanju Srbije?

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je Svetski dan slobode medija je obeležilo postavljanjem na društvenim mrežama pitanja na koja još uvek nema odgovora.

Ovom akcijom NUNS je želeo da promoviše novinarska pitanja, odnosno obavezu nosilaca vlasti da na njih odgovaraju, kao način zaštite interesa javnosti.

„Mi smo u goroj situaciji nego prošle i pretprošle godine, iz godine u godinu se medijske slobode sve više narušavaju i sve je više nepodobnih novinara i medija. Ta brutalnost koju poslednjih godina pokazuje vlast, odnosno vladajuća partija prema nezavisnim novinarima nije viđena od 90-ih godina i sve to ne sluti na dobro“, ocenjuje za RSE Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.

Posledice vanrednog stanja

Bodrožić kaže da je vanredno stanje, koje je u Srbiji uvedeno 15. marta, zbog pandemije korona virusa, ogolelo stvari.

„Pre svega, hapšenje Ane Lalić, novinarke iz Novog Sada, odnosno ta želja vlasti da na prečac uvedu i zvanično cenzuru, preko Zaključka Vlade u vreme vanrednog stanja, najbolje odslikavaju kako vlast doživljava slobodu medija i kako se odnosi prema drugačijem mišljenju, odnosno kritičkim novinarima, a to su novinari koji rade u javnom interesu što vlast ne razume“, navodi Bodrožić.

Na slučaj Ane Lalić, inače, ukazuje i Amnesti intenešnal u gore pomenutom izveštaju.

Novosadsko tužilaštvo je krajem aprila odbacilo krivičnu prijavu zbog izazivanje panike i nereda protiv Ane Lalić, novinarke portala Nova.rs. Ona je početkom aprila bila privođena zbog teksta u kome je navela da zaposleni u Kliničkom centru Vojvodine nisu imali dovoljno zaštitne opreme.

Pre dobacivanja krivične prijave, Ana Lalić je u intervjuu za Komitet za zaštitu novinara (CPJ) podsetila da su 20. aprila, lekari i stručnjaci „bliski Vladi“, priznali da na početku epidemije nije bilo dovoljno opreme. Takve ocene izneli su tokom konferencija za medije pojedini članovi Kriznog štaba.

U Ministarstvu za kulturu i informisanje su, povodom privođenja novinarke, rekli da nije njihova nadležnost da zauzmu stav po tom pitanju jer se ministarstvo bavi normativom.

“Protiv Ane Lalić je Tužilaštvo odustalo od postupka, to je dovoljno priznanje i satisfakcija ko je u pravu. Ja nisam zagovornik privođenja novinara, postoji lepši način da se stvari isteraju na čistac”, rekao je za TV N1 državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović.

Šta su medijska udruženja uspela?

Privođenja novinara u vreme vanrednog stanja ističe i predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović, što je, kaže, pretnja ne samo za te novinare već za sve ostale. On navodi da i ovu godinu obeležavaju pritisci na novinare, koji, kaže, dolaze pre svega, od strane vlasti.

Radomirović iznosi bojazan da će tek posle ove krize zbog pada ekonomskih aktivnosti doći do ozbiljnog ugrožavanja poslovne stabilnosti, pre svega lokalnih medija, a naročito štampanih medija.

„Ipak, imamo jedan uspeh, to je činjenica da je Vlada povukla Zaključak posle našeg protesta, zaključak kojim je određeno da samo Krizni štab u Beogradu može da daje informacije u vezi sa zarazom. To je bio jedini uspeh koji možemo da ubeležimo u ova poslednja dva meseca“, ocenjuje Radomirović.

Srbija u konstantnom padu

Medijske slobode u Srbiji se iz godine u godinu, prema izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija, pogoršavaju.

U Srbiji je broj napada na medije, uključujući pretnje smrću novinarima, tokom 2019. godine bio u porastu, navodi se u godišnjem izveštaju Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.

Zapaljiva retorika često dolazi od državnih zvaničnika, navodi se u izveštaju partnerskih organizacija Saveta Evrope pod nazivom “Ruke dalje od slobode štampe: Napadi na medije u Evropi ne smeju da postanu nova normalnost”, koji je objavljen ove nedelje.

U Srbiji je zaključno sa 31. decembrom bilo 21 aktivno upozorenje na Platformi, od kojih je šest novih slučajeva prijavljeno tokom 2019, a država je odgovorila na četiri.

Generalna sekretarka Saveta Evrope (SE) Marija Pejčinović Burić izjavila je, uoči Svetskog dana slobode medija, 3. maja, da vlade moraju da zaštite ulogu novinara u demokratiji i da ne smeju da koriste situaciju u vreme krize da ih ućutkaju ili ometaju.

Reporetri bez granica beleže pad Srbije iz godine u godinu. U izveštaju ove organizacije u 2018. godini Srbija je pala za deset mesta na listi medijskih sloboda u odnosu na 2017. godinu. Za 2016. godinu sa 59. bila je pala na 66. mesto.

Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (BCSDN) saopštila je da je pandemija novog korona virusa dovela do izražene krize demokratije na Balkanu i da su novinari u Srbiji dodatno pogođeni u uslovima vanrednog stanja.

U analizi ove mreže 14 nevladinih organizacija navodi se da su nezavisni novinari i mediji u Srbiji “dodatno pogođeni u uslovima vanrednog stanja, pošto se, u odsustvu bilo kakve reakcije vlasti, nastavljaju kampanje protiv njih u tabloidima i česti napadi najviših državnih zvaničnika i prorežimskih medija”.

Kako novinari vide ponašanje vlasti?

Kritičkim medijima je otežano da obavljaju posao jer im je onemogućeno da čuju obe strane, imaju stravičan pritisak vlasti i drugih medija – televizija sa nacionalnom frekvencijom i tabloida, koji te kritičke medije doživljavaju kao neprijatelje, to je za Vesnu Mališić, zamenicu glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN, medijska slika danas u Srbiji.

„Vlast ima stav da je svako ko ima bilo kakvu kritiku proglašen za neprijatelja“, navodi urednica NIN-a Vesna Mališić.

„Oni sada horski govore o tome da su mediji koji imaju kritički odnos prema vlasti ’tajkunski’, dakle oni ih diskvalifikuju, pokušavaju da učine bezvrednim svaki njihov argument i to je jedna logika koja se sa tih medija prenosi i na druge medije bliske vlasti. Suština je da se zapuše usta svima koji bi nešto da pitaju. Više nije stvar u tome da nešto kritički kažete. Ne, ovoga trenutka se vama ne dozvoljava ni da pitate“, ističe Mališić.

Pročitajte i: 10 zanimljivih činjenica o Dejvidu Bouviju

Izvor: slobodnaevropa.org

Fotografija: koreni.rs