Preporučujemo svim srednjoškolcima, kojima predstoji pisanje maturskog rada iz književnosti, da pogledaju našu preporuku filmova i utvrde gradivo o pročitanim lektirama. Takođe, nezavisno od maturanata i ljubitelji starije kinematografije se mogu podsetiti ovih vrhunskih adaptacija romana. Predstavljamo vam dva domaća i dva strana filma režirana po istoimenim delima svetske književnosti.

„Derviš i smrt“ po romanu Meše Selimovića

Kao što znamo jedna od najlepših lektira tokom školovanja je upravo ovaj roman, koji i kasnije za života kada bi pročitali, doživljavali bi iznova sasvim drugačije nego tada u nekom tinejdžerskom dobu. Roman govori o redu Derviša i predstavlja nam borbu između čovekove svesti za pravdom, i patnje usled razočarenja. Film je snimljen 1974. godine u režiji Zdravka Velimirovića i uz pomoć ekranizacije ovog romana možemo lakše da razumemo ko su zapravo Derviši, koja je njihova obaveza, a ujedno i da pratimo razvijanje čoveka kao ličnosti, uz pomoć glavnog glumca Vojislava Mirića, asa Jugoslovenskog glumišta, koji ulogu Ahmeda Nurudina iznosi na vrlo delikatan način, uspevajući da nam prikaže ljudsku borbu prilikom gubitka rođenog brata, i teško buđenje iz pepela u nadi da mu očisti greškom ukaljani obraz. U ostalim ulogama možemo videti i neprikosnovene glumce kao što su Bata Živojinović, Pavle Vuisić, Branko Pleša, Boris Dvornik i predivna Olivera Katarina.

„Zločin i kazna“  Fjodor Dostojevski

Originalnu TV ekranizacija romana na ruskom jeziku možete pronaći na platformama Youtube-a čija se radnja odvija šezdesetih godina XIX veka. Film se sastoji iz dva dela, a pojedinačan deo je u trajanju od 1:45 minuta, pa puta dva. Ovaj mračan a u isto vreme intrigantan roman, prati priču Raskoljnikova čiju glavnu ulogu u filmu tumači Lav Kulindžov, mladići koji prolazi kroz velika psihička cepanja i u borbi sa samim sobom izvršava ubistvo. Pri završetku tog čina film nam prikazuje detalje sa kojima se glavni junak suočava između večne borbe dobra i zla. Prati njegovo kajanje, savest, a opet prikazuje mračnu i  brutalnu stranu njegove psihe. Baš kao što je i sama knjiga remek delo i veliko piščevo ostvarenje tako i film predstavlja savršen sklop mašte i osećaja za realizaciju. Fun fact ispod filma možete pročitati komenatre prošlih generacija i uveriti se u njegovu delotvornost.

Pročitajte i: Uskoro bioskop i pozorište na otvorenom

„Balkanski špijun“ Dušan Kovačević

Naš veliki i cenjeni dramaturg Dušan Kovačević, čija dela predstavljaju spoj komedije i tragedije, odnosno grotesknost žanra koji nam kroz smešne scene zapravo prikazuje realan problem jednog pojedinca, društva ili nacije. Baš iz tog razloga kako bi se mladima približila svest o istoriji države i nacije koja je postojala „Balkanski špijun“ se našao na planu i programu nastave iz srpskog jezika. Ova kultna drama prati priču čoveka koji pokušava da postane mezimac države, na najneverovatnije i najbanalnije načine baš iz straha kako ga ta ista država ne bi saterala u ćošak i kaznila zbog svojih ideala. Samim tim se kroz ceo roman provlači senka zakržljalosti našeg društva. Takođe u ovom ostvarenju možemo videti i samu elitu Jugoslovenske scene koju krase glumici kao što su Bata Stojković, Mira Banjac, Sonja Savić, Bora Todorović, Zvonko Lepetić, kao i mnogi drugi, a jedna od najpoznatija replika proizilazi baš i iz samog filma, ukoliko ga i niste gledali sigurno ste čuli za tajnu šifru „Soko zove orla“ i „Orao pao, orao pao.“ koja zapravo ne postoji u originalu pisane drame.

„Hamlet“ Vilijam Šekspir

Film je nastao još davne 1948. godine, a ujedno je i prvi britanski film koji je dobio Oskara, a nagrada nije zaobišla ni glumca Lorensa Olivija za najbolje odigranu glavnu ulogu, odnosno samog Hamleta. Svima poznata priča o danskom princu koji otkrivajući razvrat, nemoral i prevaru u svojoj porodici pokušava na razne načine da se osveti svom ujaku. Ovaj crno-beli film vam samo može pojačati utisak pročitane knjige i otkriti nam neke detalje koje i nismo baš dovoljno zapazili prilikom čitanja. Obratite pažnju na to da ne postoji još uvek nigde zvaničan film sa prevodom na naš jezik, pa vam isključivo napominjemo, ako ste slab poznavalac stranih jezika da ipak prvo pročitate lektiru pa se onda prebacite na film, kako bi lakše razumeli radnju.

Napominjemo vam da svaki od ovih filmova iako je adaptiran po istoimenim knjigama neće ostaviti na vas jak utisak ukoliko niste pročitali dela i da nikako nećete moći da pišete sastav na osnovu samih filmova a kamoli maturski rad. Takođe neće vam biti ni zanimljivo da prvo odgledate film pa onda pročitate roman ili dramu, jer interesovanje za čitanjem se održava baš uz pomoć mašte odnosno našeg stvaranja slike o likovima, mestu i načinu na koji se radnje odvijaju.

Pročitajte i :EXIT 2020: Možemo li na tvrđavu i ovog leta?

Autor: Katarina Petrak
Izvori slika: common sense media, wikipedia, filmovanje.com, Russia Beyond