Filmska i televizijska industrija skoro svakodnevno napreduju, ali ipak se dešava da reditelji i producenti dobiju „inovativnu“ ideju i ponovo snime nešto što je pre samo par godina ili decenija bilo aktuelno i popularno. Kako to zapravo izgleda u praksi?
Odakle početi… Možda bi trebalo postaviti pitanje zašto menjati staro za novo? Zašto trošiti ogromne količine novca na snimanje nekog formata, koliko-toliko izmenjenog, ako je već originalna verzija bila sama po sebi autentična i uspešna kod publike? Postoji više odgovora na ova pitanja. Prvi je, naravno, profit, naročito kada su u pitanju filmovi. Ali, uprkos solidnoj zaradi koju rimejkovi zarađuju, utisak publike je isti – nepovoljan. To nas dovodi do drugog odgovora, a u pitanju je faktor nostalgije. Ako bismo naveli konkretan primer, to bi bila kompanija Dizni.Ne postoji osoba koja nije odrastala uz čuvene Diznijeve crtaće, dugometražne klasike poput „Aladina“, „Male sirene“, „Kralja lavova“, čak i onih starijih kao što su „Snežana i sedam patuljaka“, „Pepeljuga“, „Dambo“. Problem nastaje onda kada takva stabilna kompanija postane doslovno pohlepna za još novca, krijući se iza izgovora da žele sadašnjim generacijama da približe ona ostvarenja koja su postala kultna baš za vreme originalnog emitovanja pre više decenija. CGI tehnologija i kompjuterska animacija nažalost ne mogu da prenesu istu emociju kao standardni klasik. Rimejk filma „Kralj lavova“ glumca i reditelja Džona Favroa, zaradio je preko milijardu i po dolara upravo zahvaljujući faktoru nostalgije, ali su zato kritike upućene filmu bile krajnje oštre, i uprkos fantastičnim vizuelnim efektima, ovaj film nije uspeo da osvoji publiku, već naprotiv, da je razočara. Slična situacija se dogodila i ostalim filmovima ove kompanije, ali i drugim franšizama poput „Mumije“, „Čarlijevih anđela“, „Fantastične četvorke“, „Helboj“, „Ljudi u crnom“.
Primat rimejkova ipak preuzima televizija. Mnogi su bili u najavi, a neki su i snimljeni, počevši od čuvenog „Beverli Hilsa“. To nije jedini rimejk ostvarenja koja je svetu predstavio čuveni producent, pokojni Aron Speling. Usledili su ostali rimejkovi Speling produkcije, kao što je „Dinastija“, ali i najkontroverzniji od svih u poslednjih nekoliko godina – rimejk serije „Čari“. Ova serija je posle serije „Bafi, ubica vampira“ bila jedna od najpopularnijih serija žanra fantastike u svetu, ali i kod nas. Fanovi nisu reagovali povoljno, najblaže rečeno, na samu najavu o ponovnom snimanju koje je planirano bez učešća nekadašnjih glavnih glumaca. Situacija je dodatno eskalirala na društvenim mrežama, najviše na Twitter-u, gde su glumice iz sadašnje „remontovane“ verzije doslovno izvređale originalnu četvorku na čelu sa glumicom Holi Meri Kombs, koja je pokazala svoje dostojanstvo i nije uzvratila na ponižavanje mlađim koleginicama. Fanovi i danas traže ukidanje emitovanja serije, jer u potpunosti odstupa od originalne priče, ali televizijski kanal CW ne odustaje od svog uveliko pretencioznog predstavljanja rimejka koji je „bolji od originala“. Naravno, kako da ne. Trenutno se sa nestrpljenjem iščekuju nove verzije serija „Tračare“, „Dine“, „Konana Varvarina“.
Sa druge strane, domaća kinematografija broji mali broj rimejkova, svega nekoliko, od kojih su najviše pažnje privukli filmski „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a“ Dušana Makavejeva u režiji Jelene Antonić, i serijski „Pozorište u kući“ Novaka Novaka u režiji Miroslava Lekića. Pomenuti film je urađen kao savršen omaž Makavejevu, dok je serija imala polovičan uspeh kod publike. Uprkos vrhunskoj glumačkoj ekipi na čelu sa Draganom Bjelogrlićem kao Rođom, serija nije u potpunosti uspela da prenese dovoljan nivo duhovitosti koju je imala originalna verzija, što dokazuje da se holivudski trend, iako u mnogo manjoj meri, preneo kod nas.
Postoje i pozitivni primeri gde su rimejkovi odlično urađeni i imaju podjednako veliki uspeh kao i originalne verzije svojevremeno. Kada su u pitanju filmovi imamo hitove kao što su „Ocean’s eleven“, „Freaky Friday“, „The Departed“, „A star is born“, a kada su u pitanju serije tu su američka verzija „The Office“, „Sherlock“ sa Benediktom Kamberbečom u naslovnoj ulozi, „Shameless“, „House of Cards“.
Možda bi produkcijske kuće u budućnosti trebalo da se više fokusiraju na plasiranje originalnog sadržaja i dobro razmisle pre nego što odluče da starom, dobrom klasiku unesu nov i moderan „sjaj“.
Pročitajte i: Duhovit vodič kroz umetnost
Autor: Aleksandra Petković
Photo izvor: teepublic.com
