Nafta koja košta manje od nula dolara? Prvi put u istoriji zabeleženo je i to. Ali još uvek nije došao kraj ovim oscilacijama.
Od pojave pandemije virusa Korona, proglašenjem vanrednog stanja i primenom mera izolacije u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, cena nafte na svetskom tržištu dostigla je neverovatni pad. U pojedinim danima, cena je imala negativnu vrednost. Kako je to uopšte moguće?
Postoji više razloga za tako drastičan pad:
Glavni uzročnik niske cene nafte posledica je istovremenog sprovođenja odluke većeg broja zemalja da se njihovi građani izoluju. Time je avio i kopneni saobraćaj gotovo u potpunosti utihnuo.
Na svetu postoji određeni broj skladišta koji zadovoljavaju sve stroge propise da bi se u njima mogla skladištiti sirova nafta. Prilikom njihove gradnje, niko nije računao da će svet zahvatiti epidemija. Države koje imaju ova skladišta nisu zamišljale današnji scenario, te količine neutrošene nafte premašuju kapacitete skladišta u kojima mogu da se čuvaju.
Postvlja se pitanje, zašto se jednostavno ne zaustavi izvlačenje nafte? Iako je to prvo logično rešenje ovog problema, istina je da to nije nimalo jednostavno, naročito ne u Sjedinjenim Američkim Državama gde je porces ekstrakcije nafte iz zemlje vrlo specifičan. Nafta se izvlači pod velikim pritiskom i ne može se tek tako zaustaviti.
Još jedan razlog pada cene nafte tipa WTI na američkom tržištu leži u fjučersima, odnosno ugovorima koje može da poseduje gotovo svako. Tim ugovorima trgovcima je zagarantovano vlasništvo nad naftom koja bi se u normalnim okolnostima prodala istog trena. Sada, usled smanjene potrošnje, trgovci naftom plaćaju visoke sume kako bi ona čuvala u skladištima. Zato mnogi od njih plaćaju da neko preuzme naftu od njih.
Konkurencija i rat među proizvođačima sirove nafte, pre svega Saudijske Arabije, koja zatrpava tržište količinom koju ono ne može da utroši, dodatno cenu čini nestabilnom.
Sve ovo dovelo je do toga da u jednom trenutku u Americi cena benzina na benzinskim stanicama iznosi 0.88 centi za galon (1 galon = 3,785 litara). Ipak, nerealistično je očekivati da cena benzina na benzinskim stanicama bude 0 dinara. Samu cenu određuju brojni činioci. Između ostalog, princip ponude i potražnje uzrokovao je njen pad. Ali bez obzira što je vrednost nafte u jednom trenutku (a sasvim sigurno nije poslednji) bila negativna, uvek će postojati troškovi transporta i državna marža koja iznosi 65% od ukupne cene dizela.
Pročitajte i: Kako su KRIZNA vremena iznedrila najuspešnije START-APOVE današnjice
Priredila: Tanja Beskorovajni
Izvori:
fortune.com
rs.n1info.com
