Studentkinje i studenti druge godine Fakulteta političkih nauka u Beogradu su na predmetu Metodologija politikoloških istraživanja sa statistikom, tokom aprila ove godine u Beogradu sproveli istraživanje na temu Stavovi građana Republike Srbije o COVID-19. Učestvovanje u popunjavanju upitnika uzelo je ukupno 1.039 punoletnih građanki i građana svih generacija iz Republike Srbije. Upitnikom se težilo da se se sazna kako građani vide ovu situaciju, kako se o virusu informišu, ali i da saznamo kako i u kojoj meri se građani pridržavaju mera i kako vide odluke predstavnika vlasti i kriznog štaba. Jedan od osnovnih ciljeva istraživanja bio je da se ispita uticaj inostrane pomoći u borbi sa rešavanjem virusa COVID-19.
Prva grupa pitanja odnosila se na opšta pitanja o samim ispitanicama i o njihovom polu, godinama, sredini iz koje dolaze, obrazvoanju i drugo. Što se tiče zadovoljstva svojom finansijskom situacijom, manje od polovine građana, tačnije 41,7%, dalo je prosečnu ocenu 3, dok je 28,5% ispitanika ocenilo je da je uglavnom zadovoljno finansijskom situacijom. Kada su izvori informisanja u pitanju 47,8% ispitanika istaklo je internet portale i novine kao svoj primarni izvor informacija, a nešto manje od 1% ispitanika su istakli radio i štampu kao glavni medij informisanja. U slučaju informisanja o virusu korona? Najveći procenat građana Republike Srbije 34,4% njih je kao izvor informisanja o COVID-19 naveo RTS.
Kada je reč o pitanju uticaja virusa na finansijsku situaciju u domaćinstvu, najviše anketiranih građana – 39,3%, ocenilo je da virus neće uticati ni loše ni dobro na finansijsku situaciju u njihvom domaćinstvu. U oceni zdravstvenog sistema, građani su odgovorili da naš zdravstveni sistem u najvećoj meri nije ni dobar ni loš – 37%. Koliko često posećuju lekara, ispitanici su odgovorili da najveći broj ispitanika – 62,5% njih ide kod lekara samo kada ima neki zdravstveni problem. Ono što možemo da zaključimo na osnovu ovih podataka je da građani uglavnom idu kod lekara samo kada imaju tegobe i kada moraju, a manji broj građana ide i preventivno kod lekara, što nije baš ohrabrujuće i za pohvalu.
Kada govorimo o poverenju u pomoć od velikih sila, dolazimo do podataka da Evropska unija izbija na prvo mesto kada se radi o nepoverenju građana što pokazuju podaci da 12,4% ispitanika veruje da pomoć neće uopšte pomoći, a 34,3% da uglavnom neće pomoći. Takođe, nepoverenje se vidi i u tome da mali broj ispitanika 5,9%, veruje da će pomoć od EU mnogo uticati na suzbijanje virusa. Ako pogledamo redom, videćemo da podaci koji pokazuju poverenje u Kinu su pozitivni. Preko polovine ispitanika – 52% veruje da uglavnom hoće. Na kraju je Rusija koja je po poverenju građana druga. Naime 50,5% veruje da će pomoć iz Rusije uglavnom pomoći.
Što se tiče pitanja o tome da li je na pandemiju reagovano od strane države na vreme, najveći broj građana – 37,2% slaže se da je Republika Srbija odreagovala na vreme, uzevši neophodne mere zaštite od virusa. Najveći broj ispitanika, tačnije njih 31,2%, smatra da država uglavnom odgovorno obavlja ovaj zadatak, dok je 12,3% ispitanika u potpunosti saglasno s tim. 39,1% ispitanih, uopšte nije saglasno s iznetom tvrdnjom da država i njeni predstavnici ne šire strah i paniku, dok se 25,2% ispitanika sa ovom tvrdnjom uglavnom nije saglasno. Sa druge strane, suprotan stav zastupa znatno manji broj ispitanika – skoro jedna trećina. Na pitanje da li je ograničavanje slobode kretanja neophodno i da li građani podržavaju ovu meru dobili smo podatke da su ispitanici u najvećoj meri saglasni u potpunosti s ovom merom – 42,4%. Malo manji broj ispitanika je rekao da je uglavnom saglasan – 30,6%.
Na pitanje da izjasne svoj stav o uvođenju vanrednog stanja, gotovo tri četvrtine ispitanih podržava tu odluku, od čega veći deo – 44,9% je u potpunosti saglasno s odlukom. U vezi sa pridržavanjem saveta Kriznog štaba od strane njihove okoline, veliki broj ispitanika se izjasnila potvrdno – 74,7%. Stav ispitanika o uspešnosti uvedenih mera protiv širenja COVID-19 u Srbiji je preovlađujuće pozitivan. Gotovo ¾ ispitanika smatra da uvedene mere pomažu pri sprečavanju dalje zaraze u Srbiji. Na pitanje kojih se mera pridržavate tokom vanrednog stanja, ispitanici su istakli da se pridržavaju glavnih mere zaštite i prevencije od virusa korona. Tako čak 69,4% njih ostaje kod kuće i izlaze samo po osnovne namirnice, potom 61,3% nosi zaštitnu masku, a 60,3% drži određeno odstojanje od drugih ljudi. Na osnovu dobijenih podataka, vidimo da znatan procenat građana – 41,2%, pored maski, nosi i rukavice kako bi se dodatno zaštitili.
Mišljenje oko kog se saglasili najveći broj građana jeste i da će pandemija virusa korona uglavnom uticati na predstojeće izbore koji su odloženi za jun mesec – 41,6%. Najveći broj ispitanika smatra da virus korona neće u tolikoj meri uticati na rezultate izbora. Tako da će podrška koju ima Srpska napredna stranka ostati ista – 45,8% ispitanika deli ovo mišljenje. Takođe, postoji određeni broj ispitanika koji je saglasan s tim da će se podrška toj stranci povećati u odnosu na trenutni rejting – stav je 40,5% ispitanika.
ZAKLJUČAK
Iz dobijenih podataka vidimo da su građani pre svega zadovoljni svojom finansijskom situacijom, a isto tako smatraju da im pandemija virusa COVID-19 neće naneti finansijsku štetu. Građani su u velikoj meri pratili informacije na društvenim mrežama, internet portalima i televizijama, međutim te informacije su posmatrali sa određenom dozom sumnje, s obzirom da su se pojavljivale mnoge teorije zavere izazvane pojavom virusa. Ono što je zanimljivo da iako su građani u velikoj meri čitali ove izvore, većina ih je navodila da informacije o COVID-19 dobija putem televizijskih medija. Što se tiče pitanja političara, građani im u velikoj meri ne veruju, za razliku od kriznog štaba u čiju stručnost se u većoj meri uzdaju. Međutim, kada su u pitanju same mere građani su ih se pridržavali i uglavnom su bili saglasni sa donetim odlukama. S obzirom na to da se u medijima kretala informacija oko pružanja pomoći od strane velikih sila, građani su na to pitanje odgovorili tako što su u svakom smislu dali prednost Rusiji i Kini. NR Kina je pre svega nakon četiri meseca borbe skoro pa „istrebila“ virus i slala svoje stručnjake širom sveta kako bi pomogli u sprečavanju daljeg širenja pandemije. Svakako da su se građani složili da je pomoć drugih država uvek dobrodošla, što je i neophodno u ovakvim situacijama, gde se čitav svet bori protiv „nevidljivog neprijatelja“.
Pročitajte i: Da li ste čuli za industriju LAŽNE HRANE?
Izvor: Nenad Spasojević-Saradnik u nastavi na Fakultetu političkih nauka
