Koliko ste puta raspravljali o pravopisu sa najbližima? Koliko puta ste pre pisanja poruka guglali kako da napišete ispravno neku reč? Svedoci smo sve češćih sukoba na društvenim mrežama oko pravopisa, a evo i jednog, ne tako usamljenog primera sa društvene mreže Facebook:
Gospođa Marković: Dali ima neko ko bi poklonijo dušek za krevetac koji mu više netreba, hvala
Linč broj jedan: Mislim da nema nikog ko bi ,,poklonijo” hahahahha
Linč broj dva koji u svemu kao glavnog krivca vidi državu: Kad živimo u banana državi
Linč broj tri tzv. pametnjaković: ,,Da li”, ,,poklonio”, rečca ,,ne” se piše odvojeno
Linč broj četiri: Vidi se da se prepisivalo od prvog razreda…
Usamljeni slučaj: A koliko je dete? Imam ja jedan mali, javite se da se dogovorimo oko transporta.
Linč broj pet: Hahahahhahahaahha, izneverovala
Svedoci smo da živimo u vremenu ekspanzije nauka – pred mnogima bi se i Tesla poklonio, a sam Andrić zaćutao. A da li je to stvarno tako….bitno?
Pročitajte i: Šta su tačno kič i šund i da li smo osuđeni na njih
Kada je reč o pravopisu – naravno da jeste. Jezik je glavno obeležje narodnosti. Gubitak jezika doveo je do urušavanja i nestanka mnogih kultura, a pravopis postoji kao brana i zakon koji se primenjuje da do toga ne dođe. Međutim, treba imati u vidu Rusoovo shvatanje da je jezik potekao od emocije. I šta nam to govori o nepismenosti gospođe Marković? Da li ona urušava nacionalni poredak ili je jednostavno socijalno ugrožena i traži pomoć?
Lingvisti bi odgovorili da se pojava glasa ,,j” u reči ,,pokloniti” može objasniti takozvanim hijatom. To je lingvistička pojava do koje dolazi kada se dva samoglasnika nađu jedan do drugog. Kada do toga dođe, u govoru se čuje glas ,,j”, koji se pri pisanju zanemaruje.
Sociolozi bi govorili o poziciji čoveka u sklopu zajednice i važnosti empatije kao načina održavanja ljudske zajednice.
A kako se običan čovek treba odnositi prema ovakvim pehovima? Pre nego što bilo koga proglasimo narodnim izdajnikom usled ,,pragreha nepismenosti”, i pre nego što se usudimo da se izdignemo kao borci za očuvanje otadžbine, setimo se da se pre svega empatijom uzdižemo na vrh lanca ishrane tj. iznad životinja, i aktivirajmo je kod sebe. Imajmo u vidu da se većina lingvističkih pojava i grešaka može objasniti analogijom, a poneka greška jezičkog tipa omakne se i najboljim lingvističarima.
Ali evo par korisnih linkova da ne stradamo kao gospođa Marković: kakosepise.com; pismenica.rs ; pravopis.tripod.com
Pročitajte i: Da li ste čuli za industriju LAŽNE HRANE?
Priredila: Sofija Ostraćanin