Studentkinje i studenti druge godine Fakulteta političkih nauka u Beogradu su na predmetu Metodologija politikoloških istraživanja sa statistikom, tokom aprila ove godine sproveli su istraživanje na temu Zastupljenost žena na značajnim društvenim položajima u Srbiji. U popunjavanju upitnika je učestvovalo ukupno 710 punoletnih građanki i građana svih generacija iz Republike Srbije. Upitnikom se težilo da se ispitaju stavovi građana na temu zastupljenosti žena, da se sazna kakvi su stavovi po pitanju učestvovanja i prava žena u svakodnevnom životu, ali i da se sazna kako razmišljaju muškarci, a kako žene o ovim temama. Jedan od ciljeva ovog istraživanja je bilo ispitivanje statusa i položaja žene, odnosno koliko su žena uspele da ostvare ravnopravnost sa muškarcima.

Na pitanje koliko ste zadovoljni svojom finansijskom situacijom – 33% ispitanika je odgovorilo da je potpuno zadovoljno svojom finansijskom situacijom, a nešto manji procenat – 27% njih izjasnilo se da je uglavnom zadovoljno. I žene su u istom procentu istakle ove odgovore. Internet novine i portali su najčešći vid informisanja o dnevnim dešavanjima kod mušakara, a i kod ženskih ispitanika.

Više od polovine ispitanika smatra da je ravnopravnost polova uglavnom ostvarena. Kod žena smo došli do zaključka da 54% žena smatra da ravnopravnost u pogledu učestvovanja u obavljanju kako privatnih tako i javnih poslova između muskaraca i žena uglavnom nije ostvarena. Muškarci smatraju da se prilikom zapošljavanja žena u Srbiji stručna kvalifikovanost ceni i da ima uglavnom presudnu ulogu, to je stav 55,6% ispitanih. Žene su sa ovim stavom saglasne i one ističu da je značaj njihove kvalifikovanosti dobio na značaju prilikom zapošljavanja. Što se tiče radnog iskustva, 50,2% muškaraca je saglasno da radno iskustvo uglavnom ima ulogu prilikom zapošljavanja, dok još 25,3% njih smatra da je ta uloga veoma velika. Ženski ispitanici su skoro identično odgovorili.

Prilikom zapošljavanja, 38% ispitanika smatra da izgled uglavnom ima presudnu ulogu, dok još 26% njih smatra da ima veoma bitnu ulogu. Ženski ispitanici su saglasni sa muškarcima po ovom pitanju, a u ovim odgovorima su i brojnije, jer oko 80% žena ističe da uglavnom ima/veoma ima pri zapošljavanju žena. Kada govorimo o ulozi bračnog statusa prilikom zapošljavanja žena u Srbiji, 43,6% muškaraca zastupa stav da bračni status uglavnom nema bitnu ulogu. Što se tiče uloge bračnog statusa najviše ženskih ispitanika smatra da bračni status uglavnom nema presudnu ulogu prilikom zapošljavanja žena – 35%. Odgovorima na pitanje koje se odnosilo na presudnu ulogu prilikom zapošljavanja žena došlo se do rezultata da 33% ispitanika ima mišljenje da roditeljski status uglavnom ima presudnu ulogu. A dame su se saglasile sa ovim stavom muškaraca.

Istraživanjem je obuhvaćeno i mišljenje ispitanika o tome u kojoj meri poslodavci poštuju Zakon o ravnopravnosti polova. Muškarci su u 42.7%  izjavili da se uglavnom poštuju odredbe Zakona. Žene su saglasne s muškarcima i približno u istom procentu odgovorile – 40,4%. Na pitanje ko u Srbiji dozivljava češće mobing, podaci po mišljenju muškaraca pokazuju da više od 50% doživljavaju žene, dok se svega 6,7% odnosi na muškarce. Ženski ispitanici su saglasni sa ovim stavom, smatrajući da su one te koje su češće podvrgnute mobingu na poslu.

Kada su u pitanju muško-ženska uloga u porodici, 35% muškaraca smatra da nema razlike i da uopšte ne bi trebalo da je bude. U nešto većem procentu – 56,8% ženskih ispitanika misli da uopšte nema razlike u obavljanju poslova između dva pola. Da li je muškarac taj koji mora da zarađuje i prehranjuje porodicu, mišljenja kod muškaraca su podeljena. Naime, 33% odgovorilo je da je bitno da je muškarac taj koji svojim prihodima prehranjuje porodicu, dok preko 25% smatra da uglavnom ili uopšte nije bitno da li muškarac vise zarađuje i više brine o porodici. Skoro polovina žena – 48,2% ispitanih smatra da muškarac uopšte nije taj koji bi morao zarađivati i prehranjivati porodicu.

Na pitanje da li i žene i muš̌karci treba ravnopravmo da učestvuju u  č̌uvanju dece i obavljanju kućnih poslova podaci pokazuju da je 40,3% muškaraca u potpunosti saglasno, dok 31,5% smatra da u većini poslova treba da budu ravnopravni. Žene u preko 50% smatraju da ravnopravnost po ovom pitanju postoji u veoma velikoj meri. Ko u domaćinstvu obavlja kućne poslove, podaci pokazuju da po muškaracima 36,9% obavljaju podjednako majka i otac. Ženski ispitanici smatraju da te poslove rade pretežno majke 47,8%. Na pitanje da li u nestašici posla muškarci treba da imaju prednost pri zapošljavanju u odnosu na žene, 46,2% ispitanika je odgovorilo da uopšte nije saglasno s ovim mišljenjem. Rezultati pokazuju da većina žena, takođe nije slaglasna s ovim stavom čak njih 68,9%.

Rezultati istraživanja pokazuju da najveći procenat ispitanika 39% uopšte nije saglasan s tim da su u celini muškarci bolji političari od žena. Kod žena 62,7% ispitanih uopšte nije saglasno s time. Na pitanje da li biste glasali za ženu na izborima za predsednika većina muškaraca bi glasala, njih 84% ispitanika. Kod žena je taj procenat blizu maksimumu i iznosi 94%. Muškarci u 40% su uglavnom saglasni sa tvrdnjom da ženama nije pruženo dovoljno prilika da pokažu svoje sposobnosti za rad na izvršnim pozicijama. Ženski ispitanici su u nešto većem procentu saglasni sa ovom konstantacijom.

ZAKLJUČAK

Neke od prikupljenih informacija nam govore da ako pitamo muškarce, bitnu ulogu prilikom zapošljavanja žena igraju stručna kvalifikacija i radno iskustvo, fizički izgled, kao i bračni i roditeljski status. Takođe, ako govorimo o mobingu, većina smatra da su žene podložnije istom u većoj meri u odnosu na muškarce. Među ispitanicima vlada mišljenje da ženama nije pruženo dovoljno prilika da pokažu svoje umeće i sposobnosti na liderskim pozicijama i da je upravo to razlog veće zastupljenosti muškaraca na istim. Međutim, postoje i podaci koji nam govore o tome da zapravo nisu žene te koje su stigmatizovane u pojedinim oblastima, već da su to muškarci. Ženama pripadaju uloge u obavljaju mnogih poslova, dok muškarcima ostaje da se bave nekim takoreći fizički težim poslovima pa samim tim oni u pojednim temama postaju ugroženija grupa, nasuprot ženama. Naime, ovim istraživanjem smo došli do konkretnih podataka koji zapravo ne pokazuju toliko loše rezultate. Činjenica je da na mnogim segmentima mora da se radi, menja i unapređuje uloga i položaj žena, kako bi se postigla totalna ravnopravnost. To je ono na čemu treba raditi u narednom period i ka čemu treba težiti kako bismo postigli da nam društvo bude ravnopravno.

Pročitajte i: Stavovi građana Republike Srbije o COVID-19

Izvor: Nenad Spasojević-Saradnik u nastavi na Fakultetu političkih nauka