Ne znam da li ste čuli za vest da su astronomi otkrili planetu koju su nazvali Superzemlja, poprilično sličnu ovoj našoj, negde na putu od Zemlje do Neptuna. Slagala bih ako bih rekla da mi danima kroz glavu nije prolazilo kakva to tačno replika može da bude. Ima li koga tamo?
S tim u vezi, neretko mi ovih dana na pamet pada šta bi bilo kad bi možda ta, Superzemlja, bila ova ista, samo s nekim super uslovima. Tu sva moja dubioza počinje i tu se negde i završava. Između Zemlje i Neptuna.
Možda na toj super planeti svi živimo super. Stvarno super, ne ironično i ne kao kada vas neko pita kako se osećate, pa po navici slažete. Možda su tamo uslovi jednaki, a gde su uslovi jednaki ljudi verovatno žive drugačije. Jer, ako su uslovi jednaki, možda nikada ne bismo bili suočeni s izborom između egzistencije i stvari ili ljudi koje volimo. Poznati su vam takvi izbori, zar ne?
Možda tamo nikada ne napuštam svog psa, za kojeg ovde tvrdim da ga ne zaslužujem. Jer, kako da ga zaslužujem kad svoje kofere pakujem svakog prvog u mesecu, ostavljajući ga da se pita da li ću se ikada vratiti?
Možda je tamo moja porodica na okupu, jer ima leka za sve i on se ne prodaje. Možda zato praznike provodimo zajedno, kao nekada i ne mrzi nas, kao ovde, da okitimo jelku, jer nemamo kome. Koferi su vazda spakovani.
Možda tamo živim s čovekom kojeg volim, usuđujemo se da planiramo, jer nam se može.
Možda mi tamo prijatelji, zbog pomenutih uslova i egzistencije, nisu rasuti po svetu, radeći kojekakve poslove. Tamo sigurno i dalje negujemo tradicije spontanog četvrtka, za radosti i tuge. Možda su zaista naučnici, mnogi od njih oduvek imaju potencijala, jer se tamo edukacija ne prodaje. Možda je na toj planeti voda u rekama plića, pa smo se jednog davnog popodneva svi zajedno vratili s kupanja i nikoga nismo izgubili.
Ali, nije.
Jedino u čemu možemo pronaći utehu jeste da na tom super mestu nikada ne bismo saznali koliko se zapravo volimo, koliko je u nama ljudskog i koliko smo nebeski srećni, jer i pod pomenutim uslovima uspevamo da se kad-kad sretnemo i nazdravimo u ime onih kojih nema.
I uspevamo da budemo superljudi na tlu koje to baš i nije.
Zato uživajte u životu koliko god da možete, jer uslovi nisu i nikada neće biti kao tamo. I pažljivo birajte, jer na ovoj našoj planeti sve može stati pri samo jednom otkucaju srca.
