Prva implantacija bioničkog oka izvršena je 2015. godine u Mančesteru. Pacijent je bio Rej Flin, tada osamdesetogodišnjak sa degeneracijom makule, odnosno bolešću središnjeg dela makule koja je prouzrokovala gubitak vida u središtu vidnog polja. Dve nedelje nakon operacije Flin je mogao da razazna horizontalne, vertikalne i dijagonalne linije na ekranu računara. To je bio najveći napredak u ovoj sferi do tog trenutka.

Te 2015. godine implant je funkcionisao tako što je primao informacije od minijaturne kamere postavljene na naočare koje nosi pacijent. Slike su se pretvarale u električne impulse i bežično se prenosile u niz elektroda pričvršćenih na mrežnicu. Elektrode su, zatim, stimulisale preostale ćelije mrežnice koje su slale informacije mozgu.

Pet godina kasnije razvijeno je sintetičko oko sa senzorima koji oponašaju fotoreceptore ljudskog oka, koje bi u budućnosti moglo da pomogne ljudima sa oštećenjem ili bez vida. Grupa naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država i Hong Konga udružili su se i predstavili prototip bioničkog oka koji su nazvali Ec-eye (elektrohemijsko oko) koje je najsličnije ljudskom oku, kako oblikom, tako i svojom funkcijom. Sastoji se iz veštačke hemisferne mrežnice napravljene od niza gustih nano-žica i može da snima i prenosi slike u realnom vremenu. Dizajn uređaja je veoma sličan strukturi ljudskog oka s potencijalom dostignuća rezolucije visokog kvaliteta kada se među pojedinačnim nano-žicama stvori električna veza. Ec-eye se smatra prvim uspešnim replikama mrežnice ljudskog oka u obliku kupole zadržavajući većinu, ako ne i sve, poželjne kvalitete.

Sve što bionički uređaj trenutno može da uradi sa svojih 100 piksela je da stvori sliku niske rezolucije i razlikuje različita slova. Grupa naučnika je uverena da će uređaj vremenom, kako se tehnologija bude razvijala, postati znatno bolji od prirodnih obrazaca na kojima se zasniva. Ističu i da se, ukoliko sve bude teklo po planu, već u narednih pet godina može očekivati da će uređaj imati široku primenu. Uređaj bi, međutim, mogao da se implementira u oblast robotike mnogo pre i bez mnogo prilagođavanja.

Iako je Ec-eye već pogodan za implantaciju u smislu svog sveukupnog oblika, obezbeđivanje odgovarajuće komunikacije sa mozgom biće velika prepreka u budućnosti. Naučnici već pripremaju niz proba na životinjama i ljudima koje planiraju da sprovedu narednih godina.

Celokupna studija je objavljena u vodećem multidisciplinarnom naučnom časopisu Nature i možete je pronaći ovde.

Pročitajte i: Zlatna ribica ili tehnološki napredak – ko je kriv za našu pažnju?

Pripremila: Jovana Janković

Izvori: bgr.com, dailymail.co.uk, technology.org, nature.com