Ljudi se ponašaju – uvek i na svakom mestu, bilo da su u noćnom izlasku, u prodavnici, pošti ili na takmičenju gde su da podrže druga ili drugaricu koji treba prvi da stignu do cilja. Svako od nas je nekad bio u ovakvim situacijama, gde nismo ni obraćali pažnju na svoje ponašanje ili ponašanje ljudi oko nas. Neretko, nije ni potrebno da izgovorimo bilo koju reč, a da pošaljemo neku poruku. Kada se kasir ili kasirka namršti na nas, šalju nam signal da nisu zadovoljni brzinom kojom pakujemo stvari sa trake na kasi, tapšemo na takmičenju u kom učestvuje naš prijatelj kako bismo mu dali do znanja da mu dobro ide i da samo treba tako da nastavi, a u noćnom izlasku trljamo dlanovima kada iščekujemo da nam se približi osoba koja nam se mnogo sviđa. Koliki udeo u komunikaciji sa našom okolinom ima ovakvo potpuno deverbalizovano ponašanje? Da li govor tela možemo smatrati zasebnim jezikom ili samo propratnim sredstvom našeg maternjeg jezika?

Psiholog i profesor Univerziteta u Kaliforniji, Pol Ekman tvrdi da se radi o dva različita koda, odnosno da, iako u isto vreme proizvodimo gestove i zvučne signale u svakodnevnom govoru, gestove ne koristimo prema određenim pravilima i oni nam služe samo za podržavanje govornog čina. Međutim, u jednom od istraživanja, ustanovljeno je da se u emocionalnoj komunikaciji oslanjamo 99% na gestikulaciju pri prenošenju poruke, dok je američki psiholog Albert Mahrabian ustanovio da je u celokupnoj međuljudskoj komunikaciji udeo neverbalnog 93 procenta. Profesor Ekman je gestove koje koristimo pri ispoljavanju kakvih emocija nazvao emocionalne ekspresije. Emocionalne ekspresije su urođene svakom ljudskom biću, ali odrastanjem jedinke one bivaju i modifikovane, te nam postaje sve teže da ustanovimo kako se ko u datom trenutku oseća.

Sa druge strane, postoji uverenje koje je proizašlo iz ovih istraživanja da 7 emocija biva univerzalno izraženo u svim civilizacijama i kulturama: ljutnja, strah, gađenje, tuga, zadovoljstvo, iznenađenje i radost. Nakon što su identifikovana sva osećanja koja prirodno izražavamo na isti način, uspešno su detektovani pokreti tela i mišići lica koje aktiviramo pri ispoljavanju ovih emocija. Upravo ovo otkriće nam je omogućilo da prepoznamo kada neko potiskuje svoja osećanja, odnosno kada neko prikriva svoja prava osećanja.

Pročitajte i: Zlatna ribica ili tehnološki napredak – ko je kriv za našu pažnju?

Naime, prikrivena osećanja umeju da „procure“ i to upravo pokretima tela. Naravno, kontrolišemo najlakše ono čega smo svesni, a u slučaju našeg tela to su, upravo, mišići lica, te najmanje prostora za „procurele“ informacije o našem duševnom stanju pruža facijalna gestikulacija. Delovi tela čijih pokreta smo manje svesni su noge i stopala. Ona su glavni odašiljači naše težnje da prikrijemo stanje u kom se nalaze naše emocije. Najzanimljivije je to što ovime dobijamo uvid u to kada neko ne govori istinu, jer njegova osećanja i ponašanje (govor tela) nisu usklađeni u tom trenutku. Kada imamo ovo saznanje, možemo lako prikriti svoje noge i stopala, ali i ruke u situaciji u kojoj ne želimo da obelodanimo naša osećanja. Tako je, na primer, dosta lakše obmanuti svog sagovornika u „stavu mirno“ (u kom stoje vojnici pred svojim nadređenim kada su na odsluživanju vojnog roka), kada su nam ruke i noge u krutom položaju iz kog ne bi trebalo da ih pomeramo nego kada smo u opuštenom razgovoru sa prijateljima.

GOVOR TELA KOJI PREPOZNAJEMO KOD ZAOBILAZAČA ISTINE

Doduše, pokreti rukama i nogama nisu jedini gestovi kojima ljudi prikrivaju svoja iskrena osećanja; mi angažujemo mnoge druge mehanizme kojima dozvoljavamo da „cure“ informacije o našem emocionalnom stanju.

U jednom eksperimentu u Americi je evidentirano pet najfrekventnijih znakova kojima naše telo govori kada ne želimo rečima da kažemo šta osećamo ili znamo:

• Reduciranje pokreta ruka i šaka

Baš zato što smo manje svesni naših pokreta ruka nego nekog drugog dela tela, mi pri „zaobilaženju istine“ nismo sigurni u „naglo mlataranje“ rukama koje često upotrebljavamo kada želimo da „poentiramo“ ili žustro zaključimo argumentom neku raspravu ili diskusiju, jer su to nesvesne radnje našeg tela, ali mi, ipak znamo da to radimo i tako pokreti rukama dovode čoveka u stanje nesigurnosti jer postoji diskrepanca između naših polusvesnih pokreta i našeg razumevanja onoga šta oni znače, te predostrožnosti radi, u situacijama kada obmanjujemo, jedna od najsigurnijih tehnika jeste nenaglo i nečesto mrdanje rukama. Štaviše, istraživanje pokazuje da u takvim prilikama stavljamo ruke u džepove ili, pak, uposlimo ruke nekom manje bitnom radnjom.

• Učestalo samododirivanje ruka-lice

Među ove gestove obmane ubrajamo: glađenje brade, pokrivanje usana, dodirivanja nosa, češkanje obrva, trljanje obraza, povlačenje za uho i glađenje kose. Tehnika koju najviše koristimo jeste pokrivanje usta, jer se osećamo neugodno i želimo na bilo koji način da „pokrijemo“ lažne reči, te posrćemo rukom koju postavljamo preko usta kako bismo zaustavili tu nelagodu. Ovo, naravno, ne znači da svako ko u razgovornoj situaciji stavi ruku preko usta nužno i laže, već da ovakvo ponašanje kada je ukombinovano sa još nekim elementima obmanjivanja, najverovatnije, ukazuje na laži.

• Redukovani i potiskivani znakovi nespokojstva

Ovde se, pre svega, misli na položaj tela u sedećem položaju, kada se konstantno prebacujemo iz jedne pozicije u drugu. Time odajemo nemir u duši i relativno je lako otkriti neiskrenost govornika koji se služi ovom tehnikom.

• Odmahivanje rukom

Ovo je jedini gest rukom koji češće koristimo pri obmanjivanju nego u uobičajenom razgovoru. On se najčeće pojavljuje onda kada želimo da smanjimo činjeničnu vrednost iskaza našeg sagovornika.

• Mikroekspresije

Ove ekspresije nisu nešto što prosečna, neistrenirana osoba može da primeti na izrazu lica onoga za koga sumnja da se ne ponaša u skladu sa svojim osećanjima i koji, potencijalno, ruši pozitivnu atmosferu u prostoriji. One se pojavljuju u trenucima govora, kada nam mozak kazuje da treba da ćutimo, ali mi zbog pritiska okoline i zato što nam raspoloženje nalađe da nešto kažemo

Sigurno ste se ranije susretali sa osobama koje su koristile neke od ovih emocionalnih ekspresija pri obmanjivanju, ali sada znate na šta da obratite pažnju kada sumnjate da neko prikriva svoja iskrena osećanja iza govora tela i na koji način ćete najlakše locirati uzrok takvog ponašanja osobe sa kojom komunicirate.

P.S. Potpunu iskrenost pri suočavanju svojih sagovornika sa realnošću emocija koju prikrivaju iza svoje gestikulacije preporučujemo da ograničite na prijatelje i uži krug porodice.

Pročitajte i: On je nepismen – linčuj ga!

Izvor: Dezmond Moris, Otkrivanje čoveka; Polovina V., Panić N., Problemi lingvističke klasifikacije neverbalnih elemenata u komunikaciji

Pripremio: Luka Ivanović