Džordž Flojd – smrt koja je podigla ceo svet

nenadd

4 years ago

Džordž Flojd je imao 46 godina, bio je Afroamerikanac i živeo je u Minesoti. 25. maja 2020. Flojd je kupovao cigarete u lokalnoj radnji i prodavcu je dao novčanicu od 20 dolara. Prodavcu se novčanica činila lažnom i pozvao je policiju. Na lice mesta su došla 4 policajca. Informacije o hapšenju su kontradiktorne, neki navode da se opirao hapšenju dok određeni snimci to negiraju. Oborili su ga na zemlju i policajac Čovin mu je držao koleno na vratu. Snimak koji nedelju dana unazad kruži internetom je potresao ceo svet. Na snimku se vidi policajac Čovin, kako drži koleno na vratu Flojdu i onemogućava mu da ustane i diše. Iako je Flojd više puta ponovio kako ne može da diše, policajac nije odustao sve dok nisu primetili da Flojd više nema puls. Prema preliminarnoj autopsiji Čovin je kolenom pritiskao Flojda 8 minuta i 46 sekundi. Odvezli su ga u bolnicu i sat vremena kasnije proglasili mrtvim. Čovin je optužen za ubistvo trećeg stepena i ubistvo iz nehata. Flojdova porodica zahteva ozbiljniju kaznu, za ubistvo prvog stepena i da se uhapse i ostala 3 policajca. Policajci koji su učestvovali u događaju su otpušteni. Rezultati obdukcije tvrde da je Flojd umro na licu mesta zbog gušenja. Pritisak na vrat i leđa smanjili su dotok krvi u mozak. Porodica je naručila privatnu obdukciju jer je izašlo saopštenje okruga Henepin u kom se navodi da nema fizičkih naznaka koje bi potvrdile da je Flojd preminuo od gušenja. Dvojica lekara koji su izvršili nezavisnu autopsiju saopštili su da je uzrok njegove smrti gušenje i treba da bude okarakterisano kao ubistvo.

Ovaj slučaj je ponovo razbuktao bes zbog policijskih ubistava crnih Amerikanaca. Prethodna dva velika slučaja – Majkla Brauna u Fergusonu i Erika Garnera u Njujorku, pokrenula su pokret Black Lives Matter (Životi crnaca su bitni). U više od 75 gradova širom Amerike ljudi su ispunili ulice koje su do skoro bile puste zbog pandemije. U brojnim gradovima u SAD uveden je i policijski čas nakon što su se nemiri proširili. Većina protesta je započela mirno, ali u velikom broju slučajeva demonstranti su ulazili u sukob sa policijom, palili vozila, uništavali javnu imovinu i pljačkali radnje. Jedna osoba ubijena je tokom protesta u Las vegasu, policajac u istom gradu je teško ranjen, a dve osobe su usmrćene u Čikagu. Američka Nacionalna garda aktivirala je 5000 pripadnika u 15 saveznih država i u Vašingtonu.

Pročitajte i: Šta je moral i koliko je on važan?

Protesti se šire kada postoji zajednički identitet. Od velikog je značaja kako reaguje policija i nasilni protesti su manje verovatni kada policija ima dobar odnos sa lokalnom zajednicom. Američki predsednik Donald Tramp je zapretio da će angažovati vojsku da zavede red u gradovima u kojima se već 7 dana događaju protesti. Mnogi osuđuju Trampove postupke i izjave u vezi sa ovim događajem. Posle intervencije policije, kada je rasterala demonstrante koristeći suzavac i gumene metke, Tramp se prošetao kroz obližnji park i slikao pored oštećene crkve. Ovaj postupak mnogi posmatraju kao nepoštovanje i maltretiranje demonstranata.

Ovo su najmasovniji protesti protiv rasizma u SAD od onih koji su izbili posle ubistva Martina Lutera Kinga 1968. godine. Ovo ubistvo je razbudilo bes i ljutnju stanovništva zbog društveno-ekonomske nejednakosti i segregacije i nema veze samo sa ovim ubistvom. Flojdova smrt je vratila u prvi plan sva ubistva Afroamerikanaca koja su počinili policajci u Americi. Protesti su se proširili i izvan Amerike, građani širom sveta protestuju u znak solidarnosti. Od Amsterdama, preko Berlina pa sve do Rio de Žaneira ljudi su izašli na ulice da iskažu nezadovoljstvo. Slike protesta kruže internetom i možemo videti transparente poput: „Ne mogu da dišem“, „Životi crnaca su bitni“, „Rasizam nas guši“..

Flojd Mejveder, bivši svetski šampion u boksu, platiće troškove sahrane Džordža Flojda. Mnogi poznati su izrazili svoj bes i tugu, izašli na proteste i podržali demonstrante. Oglasio se i Majkl Džordan koji je izjavio: „Vidim i osećam svačiji bol, bes i frustraciju. Uz svakoga sam ko poziva na iskorenjivanje rasizma i nasilja koje se sprovodi nad tamnoputim ljudima u našoj zemlji. Dosta je bilo!“.

Problem rasizma postoji i ne jenjava, duboko usađene pogrešne ideje o kriminalitetu crnačke populacije izazivaju netoleranciju ljudi prema drugim rasama. Statistike pokazuju, a snimci poput onog na kojem je ubijen Fojd vizualizuju činjenicu da su Afroamerikanci natprosečno na meti policije. Mnogi beli Amerikanci ne žele da priznaju da su povlašćeni u policiji i pravosudnom sistemu. Ljudi ne vide i ne žele da vide da je rasizam ogroman problem i da su potrebne reforme kojima bi se građani tretirali jednako. Neophodna je empatija sa manjinama i tolerancija. Ljudi različite boje kože ne mogu samostalno da menjaju svet i sistem koji je postavljen protiv njih i ne bi trebalo da u tome budu sami. Ubistvo Džordža Flojda je samo jedan od mnogih slučajeva koji su pokazatelji rasizma i neopravdane reakcije policajaca u Americi. Ovaj slučaj, koji je ceo svet podigao na noge, treba da podstakne društvo da se zamisli i da započne raspravu o ulozi i ovlašćenjima koja policija treba da ima u društvu. Ovakve situacije i ovaj duboko ukorenjeni problem nisu tema samo u SAD već i u celom svetu.