Čemu nas je COVID-19 naučio o biznisu?

nenadd

4 years ago

Verovatno niko među privrednicima nije pretpostavio pri uranku zloćudnog virusa korona, o kom skoro ništa nismo znali početkom ove godine zahvaljujući prikrivanju informacija o samom virusu iz Kine, da će način poslovanja biti drastično izmenjen, a pogotovo je bilo teško zamisliti da će neke kompanije svoj modus operandi promeniti u potpunosti i to zauvek, što su najavili čelnici Tvitera izjavama da Tviter od sada svojim zaposlenima omogućava stalni rad od kuće, a po svemu sudeći da će taj model rada početi da prate i ostale velike korporacije koje svoj kapital ostvaruju prvenstveno na internetu. Uprkos otporima koje smo videli od strane mikro i malih preduzeća, koja zavise o uspešnosti offline prodaje, i ona su morala da se pokore metodama borbe protiv pritiska ekonomske propasti, što je značilo da su morali da zatvaraju svoja prodajna mesta i filijale, te da što je više to moguće prelaze na rad na daljinu i pokušaju da očuvaju svoj finansijski status.

Mnogima se tek sada ukazalo da je jedan od ključeva opstanka na tržišnoj sceni u moderno doba IT infrastruktura. Naravno, pandemska kriza nas, pre svega uči o potrebi i zahtevu modernog društva za laganim preusmeravanjem na digitalnu pismenost, pre nego stagnaciju na tradicionalnim vidovima komunikacije i poslovanja. Pored ovoga, Emiti Milhajzer, potpredsednica PwC-a u SAD-u, otkriva u razgovorima sa svojim klijentima još nekoliko stvari o kojima nas je pandemija virusa korona naučila kada je poslovanje po sredi.

Prvo je to da je digitalizovanost imperativna i ne samo da je potrebna i da stručnjaci savetuju investiranje u osavremenjavanje radnih prostora, nego je ona ključna. Oni koji su ranije investirali u digitalne prednosti i uređaje i oni koji su ulagali u programe doučavanja, odnosno IT treninge svojih zaposlenih mnogo bolje su se snašli u finanskijskom smislu za vreme pandemije Covid-19, jer su bez puno poteškoća prešli na modus rada od kuće. Štaviše, ovakav način rada je, prema rečima gđe Milhajzer, uzdigao moral i osećaj jedinstva kod radnika i zaposlenih, s obzirom da su, između ostalog, i video-konferencijama ostajali u kontaktu, čime je i opuštenost ponašanja u sopstvenom domu doprinela ovako pozitivnoj atmosferi.

Pročitajte i: Do 2030. godine sve kancelarije postaju virtuelne?

Sa druge strane, korisnička podrška je i dalje osnovni uslov za uspeh svakog biznisa. Svakako, kad ne postoji direktan, fizički kontakt između kupaca i prodavaca, korisnička podrška neće biti sigurna, odnosno neće biti podjednako verodostojna kao i ona koju dobijamo pod uobičajenim okolnostima, kada se ova vrsta podrške odvija kroz više kanala. Stoga, ova kriza nas je naučila i tome koliko je bitan direktan i neposredan kontakt, te nas je i upozorila da, ukoliko želimo da nastavimo bez većih odstupanja od naše svakodnevice u budućnosti, ćemo morati da malo više uložimo i u naše agente korisničke podrške.

Dijalog je u svim segmentima života bitna stavka, pa tako i ovde. Veliki broj ljudi je pred ovom krizom ostao zatrpan upravo online obavezama, na koje nije imao prilike da se ranije navikne, i tako je dolazilo, u nekim slučajevima, i do većeg stresa i pritiska na pojedinca sada nego pre. Ljudi koji su to okusili bi najbolje umeli da prenesu sliku o tome u koliko haotičnim uslovima su radili. Upravo iz ovog razloga je bitno da sada, više nego ikad, obratimo pažnju na one koji nemaju sve uslove ili imaju dodatne probleme (zdravstveni problemi ukućana, deca idu u e-školu gde je potrebna asistencija roditelja), koji zahtevaju, naravno, razumevanje i brigu.

Covid-19 je uticao na sve nas na ovaj ili onaj način, što znači da je stanje u kom smo donedavno bili imalo posebno negativne posledice po privatne prduzetnike i treba da preispitamo šta smo radili tokom krize i da sistematizujemo naše greške, i time se spremimo za neku narednu krizu. U Srbiji je 84% startap kompanija u neizvesnosti od toga da li će nakon ove pandemije moći da nastave da se razvijaju ka većim firmama ili će morati da odustanu od svojih snova i započnu novu karijeru.

Dakle, ovo je situacija koju valja podrobno izanalizirati pre nego što unesete nekakve investicije u poslove koji nisu dovoljno osigurani modernim tehnologijama i nisu informacionotehnološki potkrepljeni. Na kraju krajeva, uskoro nećemo moći više ni da ponavljamo ono naše „ovo je 21. vek“, a i dalje ćemo imati neadekvatno opremljene radne prostore i nestabilne kompanije, koje manjkaju ove tri smernice.