Početak 21. veka obeležio je niz filmova smeštenih u bliskoj ili daljoj budućnosti. Njihova tematika tiče se prisustva tehnologije i njegove uloge u životima ljudi. Filmovi o veštačkoj inteligenciji svakako su jedni od popularnijih među ljubiteljima naučne fantastike. Nije ni čudo, s obzirom da nam svaki od njih priča jedinstvenu priču uz veliki broj specijalnih efekata koji postaju bolji sa svakim novim filmom, ali nas isto tako tera na razmišljanje. U nastavku ćemo samo zagrebati površinu podugačkog spiska filmova sa ovom tematikom.

Her

Oskarovac Hoakin Finiks u ovom filmu glumi Teodora Tvomblija, čoveka bliske budućnosti koji piše pisma za one ljude koji to ne umeju. On sam je jako usamljen, bez partnera i u konstantnoj borbi sa depresijom. Utehu pronalazi u Samanti, kompjuterskom operativnom sistemu veštačke inteligencije koji je personifikovan ženskim glasom. Ovaj specifični odnos povoljno utiče na njegovo pisanje i psihičko stanje, dok je Samanta puna želje za učenjem i napretkom. Film je osvojio mnoga priznanja i nagrade, uključujući i Oskar za najbolji originalni scenario.

Minority Report

Film snimljen po istoimenoj kratkoj priči Filipa Dika iz 1956. godine. Stiven Spilberg je na osnovu nje uspeo da snimi jedan od bolje rangiranih filmova naučne fantastike. Godina je 2054.  Policija koristi ljude sa prekognitivnim sposobnostima kako bi zaustavili zločine pre nego što se dese. Glavna tema filma je sukob slobodne volje i determinizma. Pokazuje nam kako tehnologija može dati sigurnost, ali isto tako može da ima kontraefekat ukoliko se ne koristi kako treba.

Pročitajte i : Top 10 iPhone aplikacija

I, Robot

Naučnofantastični film iz 2004. godine. Glavna uloga je pripala Vil Smitu koji igra detektiva Del Spunera koji istražuje navodno samoubistvo glavnog stvaraoca robota kompanije U.S. Robotics. Roboti su asistenti ljudima i ljudi u velikoj meri zavise od njih. Spuner sumnja da je robot umešan u ubistvo i to automatski znači da se ljudi više ne mogu osloniti na njih jer predstavljaju opasnost po ljudsku vrstu.

Film je dobio pomešane kritike, od pohvala vizuelnih efekata i glume do kritike zapleta. Oko jednog se možemo složiti- sama pomisao na to da se aparati koje svakodnevno koristimo okrenu protiv nas prilično zastrašujuća.

The Matrix

Da li vam se ikad desilo da se zapitate da li se neki san zapravo desio? Šta je po čemu možemo da razlikujemo san od stvarnosti? Neo (Kijanu Rivs) je haker koji ulazi u zabranjen podzemni svet gde otkriva šokantnu istinu- život kakav poznaje je laž.  Sve je simulacija virtuelne stvarnosti i jedna složena obmana predvođena veštačkom inteligencijom. Neo odlučuje da se pridruži buntovniku Morfijusu (Lorens Fišburn) i krene u borbu protiv iluzije koja preti da porobi čovečanstvo.

Film je snimjen na samom kraju 90ih. Ova antiutopijska triologija imala je veliki uticaj na pop kulturu. Poslužila je kao inspiracija za nastanak mnogih filmova, serija, video igara, pa čak i stripova i knjiga.

The Immitation Game

Jedini film na listi koji je smešten u prošlost, tačnije u vreme Drugog svetskog rata. Bio je nominovan za 8 Oskara od kojih je osvojio jedan za najbolju adaptaciju. Ovo je film o Alanu Tjuringu, jednom od začetnika veštačke inteligencije i moderne kompjuterske nauke koga je Britanska obaveštajna agencija unajmila kako bi im pomogao u otkrivanju kodova za koje su kriptoanalitičari tvrdili da su nerešivi.

Tjuring (Benedikt Kamberbač) uz pomoć drugih matematičara pokušava da odgonetne šifrovane poruke Enigme, uređaja koji je Nemcima služio za zaštitu diplomatske i vojne komunikacije. To je bio jedan od razloga završetka rata mnogo pre nego što se predviđalo. Film se fokusira i na sam život Tjuringa, čoveka koji je rođen u pogrešno vreme i u društvu u kome nije bilo mesta za improvizacije.

Pročitajte i: Kad se matematika pretvori u sliku

Ex Machina

Ovaj psihološki triler je jedan od onih koji ostavljaju jak utisak već nakon prvog gledanja. Programer Kejleb Smit „osvaja nagradu“ koja podrazumeva jednonedeljni boravak u izolovanoj luksuznoj kući  narcisoidnog vlasnika kompanije za koju radi. On je izabran da bude ljudski deo eksperimenta u Tjuring projektu, kako bi se odredile mogućnosti i nivo svesti novonastalog prototipa robota veštačke inteligencije- Ave. Njih dvoje se kroz svakodnevnu komunikaciju zbližavaju, nakon čega Kejleb otkriva da stvari nisu baš onakve kakvim se čine. Koliko daleko može otići inovativnost i da li nam tehnologija može doći glave?

Arrival

Jedan od najboljih filmova 2016. godine. Luis Benks (Ejmi Adams), doktor lingvistike, susreće se sa gubitkom ćerke. Iznenada se na 12 lokacija širom sveta pojavljuju neidentifikovani objekti koji lebde tik iznad zemlje. Niko ne zna zašto i šta žele. Dok vlade zemalja pokušavaju da otkriju ovu zagonetku, poručnik Veber traži pomoć od Luis, s obzirom da je stručnjak u svojoj oblasti. Ona, zatim, pokušava da shvati način na koji se ta nepoznata vrsta inteligencije sporazumeva i komunicira sa njima.

Ovo je jedan od onih filmova koje morate pogledati, ukoliko već niste. Ako već jeste, možete ga pogledati još jednom.

Iako nam radnje ovih filmova izgledaju neverovatno, postoje stručnjaci koji se pribojavaju da nam je era vladavine veštačke inteligencije sve bliža i da će imati katastrofalne posledice po ljudsku vrstu. Do tad možemo da uživamo u ovim filmskim hitovima i da polako „hvatamo  beleške” za preživljavanje opsade.

Pročitajte i: Kako da samostalno napravite stikere za Viber i WhatsApp

Priredila: Jovana Janković

Izvori: venturebeat.com, sciencemag.com, towardsdatascience.com