Ingmar Bergman, švedski reditelj i oskarovac, proslavio se svojim filmovima sredinom prošlog veka za koje je bio nagrađivan širom sveta. Sin protestantskog sveštenika koji je rano izgubio veru u boga i otac koji je odlučio da napusti devetoro svoje dece imao je, reklo bi se, dosta izvora sa kojih bi vukao inspiraciju za svoje filmove. Njegova režiserska genijalnost je ovenčana jednim Oskarom, jednim Grand Prix-jem, nagradama BAFTA-e, Zlatnim medvedom i još mnogim drugim svetskim nagradama za režiju i scenario. Ovaj beskrajno zanimljivi umetnik, još zanimljivije životne priče, stvorio je remek dela o kojima će se pričati decenijama, vekovima, ako ne i milenijumima nakon njega. Predstavićemo 5 njegovih najzanimljivijih i veoma autobiografskih filmova, koji se duboko oslanjaju na nesvakidašnjost biografiju.
- Fani i Aleksandar
Stari univerzitetski grad Upsala – živopisan, otvoren i beo, a iza divne fasade krije se mutna strana patrijarhalnog društva i verskog dogmatizma i strogosti. U 3 sata filmskog materijala prožimaju se najrazličitiji motivi: smrt oca, mržnja, materijalni interes, protestantska (pravo)vernost, bezuslovna zaljubljenost, napuštanje svog doma, i još mnogi drugi.
- Scene iz jednog bračnog života
Priča o bračnom paru koji prolazi kroz krizu svog života. Oni žele jedno drugo, ali se životna iskušenja preprečuju na put. Muž Johan (Erland Josephson) koji je hladan, uzdržan i uspešan u svom doktorskom zvanju želi da se preda strastima sa drugim ženama, a žena Marijana (Liv Ullmann), advokatica za razvode, koja je podjednako patila pod nategnutošću braka, uz pomešana osećanja ide u susret svom mužu i rastaju se u duhu svoje predstojeće slobode. Slobodno, ali ne u potpunosti. Ovo je prvi film za koji je Bergman priznao da ne proizlazi direktno iz njegovog ličnog iskustva, nego da je fabula konstruisana prema jednom uspešnom danskom bračnom paru. Upoznao ih je i odmah pošto je uvideo ko su i kako funkcionišu u braku, omrznuo ih je i postali su mu iritantni. Ne znamo šta je bilo sa ovim nefiktivnim bračnim parom, ali na kraju režiserskog poduhvata, u šestoj i poslednjoj sceni, vidimo da bračni par nalazi svoju uzajamnu upotpunjujuću sreću tek onda kada su razvedeni i venčani sa nekim drugim!
- Jesenja sonata
Napeta ćutnja između roditeljke i njene dece – glavna je tema ovog filma koji je uz to pun dramatičnih obrta i momenata razočaranja. Majka Šarlota (Ingrid Bergman), proslavljena klaviristkinja, napustila je svoje dve ćerke kako bi brzo i uspešno mogla da napreduje u svojoj karijeri. Odlučuje da poseti svoju ćerku Evu (Liv Ullmann) koja je već udata, ne znajući da je Eva izbavila svoju sestru Helenu (Lena Nyman) iz doma za osobe sa posebnim potrebama gde ju je njihova majka ostavila kada je bila mala niti da ona sada živi sa Evom. Prirodno, ovo unosi dosta nelagodnosti i pritiska na njihovu već nestabilnu vezu i nakon dugo vremena koje su provele razdvojene ima dosta stvari koje bi htele da kažu jedna drugoj. Majka ne odustaje od svojih umetničkih svetonazora, što dovodi do dodatne frikcije među njima.
Pročitajte i: Filmovi za koje niste znali da su bazirani na knjigama
- Persona
Medicinska sestra Alma (Bibi Andersson) dobija zadatak da se brine o poznatoj glumici Elizabet Vogler (Liv Ullmann). Elizabet nema zdravstvenih problema, ali uopšte ne govori. Alma, u jednom trenutku, polazi sa Elizabet na put gde će pokušati da pridobije koju reč od nje, ali tu avantura tek počinje. Elizabetina persona počinje da se uliva u Alminu. Elizabeta je progovorila samo jednom u celom filmu. Pokušajte da pronađete to mesto.
- Sedmi pečat
Metafizika i epistemiologija u malom, spakovana u fokalnu tačku opusa jednog velikog umetnika. Saga koja je ispunjena religijskim simbolima, koja se vrti oko scene susreta između templera (Max von Sydow) i Smrti (Bengt Ekerot) predstavlja, prema nekim kritičarima, vrhunac Bergmanovog režiserskog ostvarenja. Vitez templer i njegov pratilac se vraćaju iz rata u Svetoj zemlji. Pri povratku u Švedsku oni shvataju da ona grca u mukama koje je donela Crna smrt (kuga). Smrt prilazi i vitezu templeru, ali on nju, za razliku od drugih ljudi, vidi. Sedaju da igraju šah, pa ako vitez pobedi smrt će ga ostaviti u životu. Čitava ideja filma je obavijena pomišlju na kugu koja hara Evropom tog doba.
Pročitajte i: Popularni holivudski filmovi koji su snimljeni u Srbiji
Izvori: imdb.com, ingmarbergman.se
Pripremio: Luka Ivanović