La dolce vita ( u doslovnom prevodu slatki život) označava jedan specifičan način života karakterističan, ne samo za Italiju, već i za druge mediteranske zemlje. Međutim, izraz kakav danas poznajemo i način na koji ga tumačimo, najviše poistovećujemo upravo za Italijane. Tome uveliko dopinosi činjenica da je izraz, kao takav, najpre nastao u Rimu i da je italijanski narod, u suštini, najbolje otelotvorenje tog jedinstvenog i filozofskog pogleda na život.
Pre nego što stavite haštag #dolcevita na vašu omiljenu fotografiju iz “Večnog grada”, potrudite se da ne budete površni i saznajte šta se krije iza toga. Da li znate kako je period slatkog života uopšte nastao?
Naime, 5. novembra 1958. godine, jedna bogata grofica po imenu Olgina di Ribilant, organizovala je žurku za svoj rođendan. Pre toga, Rim se kao i većina evropskih gradova u to vreme, deklarisao kao izuzetno konzervativan i demohrišćanski. Iako napredan i domaćin brojnih dešavanja, koji je ugošćavao mnoge slavne ličnosti, od naučnika, umetnika, sportista do političara, moramo biti svesni da se od 60-ih godina do danas mnogo toga promenilo. Proslava grofičinog rođendana odvijala se u restoranu Rugantino na Trastevereu. Bilo je prisutno više od 140 gostiju, među kojima i elita tadašnjeg društva. Većina se zabavljala pijući i igrajući po stolovima, a onda se u jednom trenutku, pojavila izvesna Ajša Nana ( Aiche Nana), libanska trbušna plesačica.
Okružena muškarcima, počela je raskalašeno plesati skidajući odeću sa sebe. Takav nedopustivi čin zahtevao je žestoki ukor, a danas bi se recimo smatrao amaterskim striptizom. Ubrzo je nastalo kolektivno uzbuđenje, a nedugo zatim policija izvršava upad u lokal. Fotograf Tacio Sekjaroli (Tazio Secchiaroli), koji je bio jedan od gostiju uspeo je da neprimetno izađe sa žurke i kasnije objavi zabeležene fotografije. Nakon tog incidenta, Ajša je uhapšena, a Rim je postao “glavni grad sveta” i sinonim za mondenost i bezbrižnost.
Film Federika Felinija iz 1960.godine pod nazivom La dolce Vita, inspirisan je ovim događajem.
Kako ga onda živeti ili barem pokušati?
Pre svega, polako i jednostavno, i to naravno ne iziskuje mnogo novca. Italijani zaista cene jednostavnost svakodnevice pronalazeći radost u sitnicama. Najbolje ćete osetiti tu atmosferu ako prošetate ulicama nekih od većih gradova poput Rima, Milana, Firence i vidite kako poslovni ljudi u odelima odvajaju vreme da polako, u društvu svojih najbližih, pojedu svoju pastu, uživajući u svakom zalogaju. Još jedna zanimljivost jeste da svoj dan započinju isključivo slatkim obrokom. Kada jutro započnete slatkim, ostatak dana biće vam još slađi.
Ako kojim slučajem zakažete sastanak, bilo poslovni ili ljubavni, ne očekujte da se dotični/a pojavi na vreme. Budite spremni na kašnjenje od bar pola sata. Naravno, ima izuzetaka, ali većinom je tako i što se pre naviknete, tim bolje. Dalje, Italijanke koje opravdano nose titulu jednih od najlepših žena sveta, uopšte nisu opterećene svojim izgledom. Istina je da provode mnogo vremena ulepšavajući se i rezultat se vidi, ali za većinu njih reč dijeta ne postoji. Kao što bi to rekla filmska diva Sofija Loren: “Pre bih jela pastu i pila vino, nego nosila veličinu S.”
Takođe, ne smete zaboraviti da je porodica svetinja i ispred svega. Uvek odvaju vreme da posete svoje roditelje, decu i rođake, a majka je nezamenjiva. Na kraju krajeva, svaki pravi Italijan je “il mammone”, što im daje poseban šarm.
Dakle, uživajte u suncu, dobrom vinu, uskladite privatni i poslovni život, putujte, strastveno živite. A ponekad nemojte da radite ništa – dolce far niente!
Sve u svemu, iskoristite svaki trenutak i carpe diem!
Pročitajte i: Neobični običaji drugih nacija za koje niste znali
Autor: Anđela Lončar
Foto izvori: freepik.com, unsplash.com
