Danas dosta slušamo: „Ova nova generacija ne ume da piše, niti da se izražava! Slab rečnik, ne čitaju!“, ali koliko ovo stoji nije sigurno; Tviter je najproučenija društvena mreža i nema indicija da jesmo niti da ćemo postati neglagoljivi, nepismeni, nerazboriti, neelokventni, nerečiti ili štogod slično u skorijoj budućnosti.
Prvo, Tviter i slične društvene mreže su jedan od osnovnih kanala informisanja velikog broja ljudi, te kao što su u prošlosti tradicionalni mediji imali veliki uticaj na formiranje određenih jezičkih trendova, ništa nije čudno ili nepravilno u tome da danas tu ulogu preuzmu društveni, odnosno moderni masovni mediji. Kao drugo, ispostavlja se da razlike između našeg svakodnevnog govora i onoga što unosimo na društvene mreže nisu toliko velike. Čak je i kod nas, prvenstveno na Filološkom fakultetu u Beogradu, načinjeno nekoliko studija koje se bave jezikom četa i Tvitera, u kojima je ustanovljeno da mi zapravo samo izražavamo sebe i našu pripadnost određenoj grupi ne kršeći bilo koja jezička pravila i suvislo prenoseći poruku putem medija koji nam je na raspolaganju za tu masovnu komunikaciju.
Šta je više, mi, zapravo, kako se navodi u studiji „Nestandardno zapisivanje srpskog jezika na Tviteru: Mnogo buke oko malo odstupanja?“, ne pravimo velike pravopisne greške zato što smo tako (ne) naučeni, nego zato što nam tehničke okolnosti u kojima funkcionišemo ne dopuštaju da efikasno i brzo prosledimo poruku. Zapravo, naš pismeni način komuniciranja na društvenim mrežama nije okarakterisan ni kao nepravilan. On je zapravo obeležen kao principijelan, jer ne narušava zakonitosti i sistemske norme kojima se garntuje smisleno i puno prenošenje poruke. Ovde treba uzeti u obzir i sleng ili govor koji koristi jedna društvena grupa(mladi ljudi koji dominiraju svojim učešćem na Tviteru), dijalekatski govor i igra rečima. Sve su ovo elementarne karakteristike našeg pisanja na Tviteru.
Pročitajte i: 4 osnovna razloga zašto bi trebalo da prestanemo dа koristimo društvene mreže
Ovime se želi reći da upotreba nestandardnog jezika na Tviteru nije odlika prostakluka ili neobrazovanosti, već je usklađenost modela govora i platforme na kojoj komuniciramo. Prema istoj logici onih koji gramzivo nazivaju svoj način izražavanja uzvišenim, a ove druge (između ostalog i komunikacijske trendove na Tviteru) inferiornim, važilo bi i to da onaj ko dolazi iz Vranja i govori dijalektom, a ne standardnim srpskim jezikom, uopšte ne govori srpski.
Međutim, nije čudno što počinjemo da izostavljamo intepunkcijske znake u tekstu ako kažemo da engleski jezik, u sadašnjem trenutku, vrši dosta uticaja na način kojim komuniciramo, a dobro je poznato da engleski, kao i ostali germanski jezici koji imaju svoj kulturološki upliv na naše prostore, ima veoma šturu i nedefinisanu upotrebu ortografskih znakova. Ali, pored ovoga postoji još jedan bitan faktor koji utiče na ovu pojavu. Tehnička nepraktičnost.
Mi, zapravo, kako se navodi u studiji „Nestandardno zapisivanje srpskog jezika na Tviteru: Mnogo buke oko malo odstupanja?“, ne pravimo velike pravopisne greške zato što smo tako (ne)naučeni, nego zato što nam tehničke okolnosti u kojima funkcionišemo ne dopuštaju da efikasno i brzo prosledimo poruku. Jedan od najrasprostranjenijih pismenih običaja ove vrste na srpskom govornom području jeste „ošišana latinica“. Dosta je zgodnije samo pritisnuti „s“, ne zadržavajući prst na njemu kako bismo dobili „š“, a time, svakako, uštedimo i vremena u pisanju. Mnogi čak i nemaju opciju srpske tastature na svojim uređajima.
Dakle, ne prezajte od strogih učiteljica, nadobudnih lingvista ili nekih sličnih pecača pravopisnih grešaka, jer vi znate da se izražavate i izražavate se na sasvim prihvatljiv način u sasvim prikladnom okruženju.
Pročitajte i: Jezičke nedoumice: reči koje ste možda koristili pogrešno
Izvor: Maja Milićević Petrović, Nikola Ljubešić, Darja Fišer,Nestandardno zapisivanje srpskog jezika na Tviteru: Mnogo buke oko malo odstupanja?
Pripremio: Luka Ivanović
