Nobelova nagrada spada u red prestižnih nagrada koja se dodeljuje svake godine pojedincima sa iznimnim uspesima. To uključuje istraživanja i otkrića iz oblasti fizike, hemije, ekonomije, medicine, ali i književnosti. Takođe, moramo da izdvojimo i nagradu za mir kao izniman doprinos društvu. Prva slika koja se stvara u glavi većine ljudi jesu genijalci i briljantni pojedinci koji su je dobili. 


Nagrada je dobila ime po Alfredu Nobelu, koji je bio švedski industrijalac i izumitelj dinamita. On je 27. novembra 1895. godine izneo ideju o osnivanju fonda iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima. Prva svečanost dodele  održana je u Stokholmu 1901. godine iz oblasti književnosti, fizike, hemije i medicine. 

Ono što je važno da znamo jeste da je sama nagrada finansijske prirode, odnosno ideja dodele nagrade bila je sa ciljem da se novcem nastave i pomognu dalja istraživanja i razvoj. Ali, kao što to obično bude u stvarnom svetu, uprkos plemenitoj ideji, početna zamisao nije se ispunila u celosti jer su mnogi dobitnici već završili svoj radni staž, a nekima novac nije poslužio za dalje eksperimente. Sama činjenica osnivanja nekog fonda, u bilo koje svrhe, leži u jednoj humanitarnoj ideji da se nekome pomogne, da se doprinese društvu u kojem živimo ili da se novčano pomogne izvršenju nekog eksperimenta ili patenta, koji bi mogao revolucionarno da se odrazi na društvo. Ovde pretpostavljamo u pozitivnom smislu. Druga strana priče jeste da svaki fond kao organizacija ima svoje članove, nadležne, koji upravljaju tim novcem. Po legalnom i legitimnom načelu, taj novac će otići u prave svrhe. Paradoks leži i u tome da je sam Alfred Nobel bio šokiran i zaprepašten načinom na koji je svet upotrebljavao dinamit – izum koji je bio njegova zasluga. 


Ono što je zanimljivo jeste da svake godine ima više od 200 nominovanih za razne zasluge, od kojih  mali broj uđe u uži izbor. U tom slučaju, ako ste nominovani nećete ni saznati ukoliko ne pobedite.

Imena kandidata čuvaju se u tajnosti 50 godina , delom kako bi se sprečilo lobiranje u ime kandidata.

Mahatma Gandi, jedan od najvećih svetskih mirotvoraca, nikada nije dobio nagradu, a komisija je opravdala činjenicu tvrdnjom da Gandi za sobom nije ostavio naslednike sposobne da prihvate nagradu, obzirom da se nije dodeljivala posthumno. 2006. godine više od 50 godina nakon njegove smrti, komisija je javno priznala propust.

Iako retkost, dešavalo se i da pojedinci odbiju nagradu. Među njih ubrajamo francuskog filozofa i pisca Žan Pola Sartra,komunističkog vođu Le Duk Toja, kao i ruskog pisca i romanospisca Borisa Pasternaka. 

Nobelova nagrada je poput medalje, a svaka medalja ima svoje lice i naličje, svoju svetlu i tamnu stranu. Pored revolucionarnih istraživanja koja su doprinela boljitku čovečanstva, ista ta nagrada dodeljivana je nekim nimalo humanim otkrićima. U to spadaju lobotomija, DDT, hemijsko oružje. Upravo zato, nagrada je često popraćena kontroverzama.

Fric Haber, poznat po zloglasnom nadimku Otac hemijskog rata, razvio je hlor i druge bojne otrove tokom Prvog svetskog rata. Kasnije, nije ni očekivao da bi mogao da osvoji nagradu, čak se plašio da bude izveden pred vojni sud. Zbog jevrejskog porekla, pretila mu je smrt, a mnogi njegovi rođaci su stradali  u koncetracionim logorima, delom i od njegovog izuma – ciklona B. 

Oto Han, još jedan Nemac, čije je otkriće bilo od krucijalne važnosti za razvoj atomskog naoružanja.

Lobotimija kao operacioni zahvat i pesticidi takođe će izazivati razne polemike i privlačiti pažnju javnosti.

Najpoznatiji dobitnik sa naših prostora svakako je veliki književnik Ivo Andrić. Nagrada je Andriću dodeljena 10.decembra 1961. godine, a pisac je celokupni novčani iznos od nagrade poklonio bibliotekarskom fondu Bosne i Hercegovine, što uvelike govori o njegovoj moralnoj veličini, prvenstveno kao čoveka, a onda i umetnika.

Veličanstveni um kakav je bio Nikola Tesla  nikada nije dobio Nobelovu nagradu, iako je bio nominovan. Naprosto je teško poverovati. Kasnije se ispostavilo da su Teslini izumi zastareli jer su njegovi pronalasci iz oblasti elektromagnetnog polja i visokofrekventnih struja, otkriveni četiri decenije ranije. Istina ili teorija zavere? 

Kada govorimo o kontroverzama možemo da istaknemo slučaj dvojice vrhunskih naučnika Tomasa Edisona i Nikole Tesle, koji su 1915. godine bili mogući dobitnici, ali postoji uverenje da nijedan nije dobio nagradu bez obzira na naučni doprinos zahvaljujući njihovom međusobnom neslaganju. Tadašnje novine su čak prenosile da bi i odbili da prihvate nagradu u slučaju da ista bude uručena pre onom drugom, a takođe su odbacivali mogućnost bilo kakvog deljenja nagrade. Tesla je u to vreme imao većih finansijskih potreba od Edisona. 

Među poslednjim dobitnicima nalazi se i bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Barak Obama, kome je nagrada za mir uručena 2009. godine. Da paradoks bude veći, dotični je tokom svog mandata započeo više ratova od kojih neki još i danas traju npr. u Libiji, Siriji, Avganistanu. Zbog osećaja krivice, izjavio je i da nije dostojan nagrade.

Generalni sekretar UN-a Kofi Anan, imenovan 2001. za laureata, tri godine nakon uručenja nagrade, svom sinu dodeljuje ugovor za program Oružje za hranu u Iraku. 

Ostali koji pripadaju istom klubu svakako su Jaser Arafat, Jicak Rabin i Šimon Peres.

Herald Zur Hausen je 2008. godine dobio nagradu za medicinu s obzirom da je otkrio humani papiloma virus. Pravedno zar ne? Međutim, problem leži u tome što je farmaceutska kompanija koja je proizvela te iste vakcine sponzorisala vebsajt Nobelove nagrade. Mnogi smatraju da je u pitanju sukob interesa.

Marija Kiri bila je prva žena koja je dobitnik Nobelove nagrade i jedina žena koja je istu osvojila čak 2 puta. Marija je osvojila nagradu 1803. godine na području fizike. Ona postaje i do naših dana ostaje najpoznatija žena naučnik ikada. Zanimljivo je da je umrla upravo od posledica prekomernog ozračavanja.

Neki od najpoznatijih dobitnika: 

Albert Ajnštajn – fizika

Vinston Čerčil – književnost

Ernest Hemingvej – književnost

Žan Pol Sartr – književnost 

Hans Bete – fizika

Teodor Ruzvelt – mir

Ivan Pavlov – medicina i fiziologija

Tomas Lindal – hemija

U skorije vreme:

Mišel  Major – fizika, 2019.

Abij Ahmed – mir, 2019.

Jošinori Osumi – medicina.2016.

Bob Dilan – literatura. 2016.

Organizacija za zabranu hemijskog oružja – mir, 2013.

Pročitajte i: Nobelova nagrada za mehanizam biološkog sata

Autor: Anđela Lončar
Izvori: blic.rs, novosti.rs, prva.rs
Foto izvori: wikipedia.org, svetnauke.org