Aristotel, nosilac mnogih prvenstava u istoriji Zapadne civilizacije i čitavog sveta, imao je i momente po kojima će ostati zapamćen kao prvi u istoriji, ali ne kao logičar i filozof već kao prosečni smrtnik koji priča napamet o stvarima koje najbolje ne razume. Da, i Aristotela možemo nazvati diletantom u određenom kontekstu. Aristotel, velikan nad velikanima, kompas skoro svake potonje filozofske misli, osoba čije ideje utiču na civilizaciju i njen razvoj do današnjeg dana, bio je…pa, samo čovek. Dokaz za to da je on nama ostalima u biti jednak jesu neke njegove „fiks-ideje“ koje se nije ustručavao da iznosi u javnosti.
Dakle, Filozof, glavom i bradom, imao je uverenja, pored onih metafizičkih, etičkih i političkih i neka koja su, rekli bismo danas, diskutabilna, a, takođe, i neka koja su neosporno šovinistička.
7 je stravičnih zabluda koje je Aristotel iznosio u svoje doba:
ZABLUDA 1
Aristotel je verovao da su žene izdeformisane i manje ljudske verzije muškaraca. Argument za ovo mu je poslužila činjenica da kada su dečaku izvađene polne žlezde, on nikada ne oćelavi i ne menja mu se glas, odnosno ne dobija dublji glas kako osrasta. Čovek manje muška polna žlezda jednako je manje razvijenom biću, dakle.
ZABLUDA 2
Aristotel je, u duhu njegovog šovinizma i mizoginije, opovrgavajući jednu drugu teoriju o reprodukciji, tvrdio da ljudska masa nastaje tako što se na embrion u majčinoj utrobi dodaju delovi tela i kada se svi delovi tela nakače na deo embriona iz kog će se kasnije postepeno uvećavati, rodi se dete. I ovde, naravno, nije mogao da odoli slastima antičke mizogene misli pa je ustvrdio da muškarci svojim semenom daju srž životu koji će nastati, a to je, svakako, duša, dok majka opskrbljuje samo materijom za razvoj tela.
ZABLUDA 3
On je, između ostalog, u svojoj opsesiji muškim prednostima smislio i način na koji će objasniti pubertet i mutaciju kod dečaka. Glasne žice su, prema Aristotelu, povezane sa testisima preko krvnih sudova, te, kada dečak uđe u pubertet, njegove genitalije bivaju napunjene kroz krvne sudove i spuštaju se, čime povlače i glasne žice, pa se onda i njegov glas spušta i postaje dublji.
ZABLUDA 4
Verovatno najčudnija i najneutemeljenija ideja Aristetoleva, koja ni ne zahteva neko dodatno objašnjenje, a opet se tiče muškaraca i njihove muškosti, a to je da ukoliko muškarac želi da dobije muško dete, treba da čvrsto zaveže svoj levi testis.
ZABLUDA 5
Naučnik i filozof, materijalista svetog trojstva filozofije i eksperimentalac nikada nije pomislio da bi bilo vredno uopšte baciti dva tela različitih težina sa određene visine i time proveriti da li ona zaista padaju različitim brzinama u zavisnosti od njihove težine, odnosno da li teža tela brže padaju od lakših. Aristotel je bio ubeđen da je to tako, a svetu je ostalo da čeka milenijum i po da bi se pojavio Galileo Galilej koji nam je odgonetnuo ovu zakučastost.
ZABLUDA 6
Kako je ovog velikog mislioca Toma Akvinski prosto nazvao – Filozof, e pa Filozof je verovao i u „vitalnu toplotu“. Ovde je bitno reći da je Aristotel bio uverenja da pluća rashlađuju tu „toplotu“ koja teče našim venama, a dolazi iz srca, i onda kada pluća prekinu da hlade krv kao ventilator dolazi do samozapaljivanja.
ZABLUDA 7
Duša i temperament, konačno, mogu biti procenjeni kod čoveka prema tome kakva pluća ima – topla ili hladna. Hrabri imaju vruća pluća, dok stidljivi imaju hladna. Ovo je sigurno pri upoznavanju ljudi u antičkoj Grčkoj uštedelo dosta vremena, jer su verovatno Atinjani i ostali Grci, kada se prvi put upoznaju sa nekim novim, prvo počinjali sa opipivanjem grudnog koša svog sagovornika, pa onda prema tome da li im se svidi toplina kojom isijavaju pluća novog poznanika, odlučuju da li žele ili ne da nastave sa sprijateljavanjem.
Pročitajte i: Nobelova nagrada: Istina o prestižnom priznanju i njenim dobitnicima
Izvor: casopiskus.rs
Pripremio: Luka Ivanović