Mnoge ljude odbija čitanje kada vide da romani imaju previše strana. U situaciji kada su sigurni da radnim danima neće stići da pročitaju više od par stranica i sve će već zaboraviti do vikenda, oni svesno ili nesvesno odlučuju da se ne uhvate u koštac sa najboljim, ali i uglavnom obimnim delima svetske književnosti. Ili bar ne kada nisu na godišnjem odmoru.
Umesto toga, ljudi biraju tzv. laku literaturu za čitanje tokom vikenda. Ipak, to ne mora da bude tako.
Postoji pregršt kratkih romana i novela čija književna vrednost se ne dovodi u pitanje i pored toga što se mogu pročitati za jedno popodne.
Predstavljamo vam pet takvih dela. Sigurni smo da ste neke od njih već pročitali (možda i kao lektiru), ali s obzirom na činjenicu da se radi o vrhunskim knjigama, nije loše da ih ponovo prelistate.
Džordž Orvel – Životinjska farma
Orvelova alegorija o Oktobarskoj revoluciji i njenim posledicama je dugačka jedva malo više od 100 strana.
Roman se dešava na farmi na kojoj je životinjama pošlo za rukom da se reše svog vlasnika, gospodina Džounsa, i preuzmu imanje na sebe.
Organizovano prvobitno kao svojevrsna egalitarna utopija, njihovo novo društvo, naravno, ubrzo postaje tiranija jer “sve su životinje jedanke, ali su neke životinje jednakije od drugih”.
Čarls Dikens – Božićna priča
U fokusu “Božićne priče” je Ebenezer Skrudž, tvrdica koga tokom Badnje večeri posećuje duh njegovog davno preminulog poslovnog partnera Džejkoba Marlija.
On mu na svom primeru pokazuje šta ga čeka posle smrti ako nastavi putem pohlepe i samoljublja, ali mu i otkriva da ipak i dalje ima šansu da promeni svoju sudbinu.
Ova novela (oko 90 strana) je bila nebrojeno puta ekranizovana i redovno se emituje na televiziji tokom božićnih praznika.
Džon Stajnbek – O miševima i ljudima
Kao i mnoga druga dela Džona Stajnbeka, i “O miševima i ljudima” (120 strana) se dešava tokom Velike depresije.
Glavni protagonisti ove novele su Džordž Milton i njegov nerazdvojni prijatelj Leni Smol, koji je blago mentalno zaostao.
Zaposleni na plantaži u Kaliforniji tokom ekonomske krize, njih dvojica sanjaju da jednog dana rade na svojoj farmi, međutim nesrećan splet okolnosti i Lenijeva neprilagođenost će ovaj san dovesti u pitanje.
Antoan de Sent Egziperi – Mali princ
Za “Malog princa” se često kaže da je dečija knjiga koju bi trebalo i odrasli da pročitaju.
To je priča o pilotu koji je sebe pronašao u pustinji sa jednim dečakom sa druge planete, nakon što se njegov avion srušio tokom Drugog svetskog rata.
I dok on bude pokušavao da popravi svoju letelicu, mali princ će mu tokom osam narednih dana ispričati svoju zanimljivu životnu priču.
Ernest Hemingvej – Starac i more
“Starac i more” je poslednje veliko delo Ernesta Hemingveja. Napisao ga je 1951. godine dok je živeo na Kubi.
U ovom kratkom romanu su opisani dani nesrećnog ribara Santijaga, kome nikako ne polazi za rukom da nešto ulovi.
Nakon osamdeset četiri sušna dana, njemu se konačno ukazuje šansa da ulovi ribu, ali ne bez velike borbe.
Pročitajte i: Knjige koje su bile ili ostale zabranjene
Izvor: ddl.rs
Foto izvor: planetenglishonly.blogspot.com