U svetlu nedavnih skandala koji su dovodili u pitanje politiku privatnosti kompanije Zoom, iako se ona ne razlikuje mnogo od ostalih velikih IT komapnija, ali i samu bezbednost korisnika te platforme, a koji su zahvatili tu  američku kompaniju, koju su ljudi širom sveta koristili za vreme pandemije i policijskog časa u svim sferama života, mislili smo da bi bilo dobro da još malo rasvetlimo mehanizam prikupljanja podataka o ličnosti na internetu. Štaviše, Zoom je prisluškivao svoje korisnike, čak i onda kada su korisnici platili da ne budu prisluškivani, na šta ostvarujete pravo, slično onome na Fejsbuku, samo ako ugovorite sa Fejsbukom, odnosno Zoom-om uklanjanje promotivnog i komercijalnog materijala sa svojih profila.

Pročitajte i: Zaboravi me – Da li je moguće nestati sa interneta?

Ovo otvara stare rane koje, pa makar i na kratko zaceljene, ne prestaju da more i gone u mislima mnoge ljude, te evocira uspomene na nekoliko pređašnjih afera, koje su ostale upamćene kao slučajevi pobede volje naroda nad interesima korporacija. Najpoznatiji slučaj se desio pre četiri godine kada su iz američke Agencije za zaštitu potrošača otkrili da čak 234 aplikacije koje proizvodi i omogućava Android neselektivno prikupljaju informacije iz našeg okruženja. Da, iz našeg fizičkog okruženja, iz prostora koji pokriva zvučne talasne domete zvučnika na telefonu! Reč je o tzv. Web Audio API–u, koji prikuplja ultrazvuke oko telefona, i tako, ako on prepozna neki zvuk i nađe ga u svojoj bazi, recimo pesmu iz nekog filma sa našeg televizora ili motor trkačkog automobila na ulici, u skladu sa njima kreira prostor i sadržaj koji će nam biti plasiran na Fejsbuku, reklamnom materijalu na mejlu, u preporukama na YouTube-u, itd. Ovime, mnogi bi rekli da je to najgori aspekt ove tehnologije; naša privatnost, ali i bezbednost bivaju ugroženi, jer veliki broj kompanija dobija sliku o nama, našim navikama, ličnim karakteristikama i potrebama, a da pritom, ljudi koji čine kompanije koje prikupljaju na ovako visokoj razini podatke o nama, imaju dozvolu da sve te informacije dele sa third-party licima.

Ljudsko uho je u stanju da prikuplja zvučne talase između frekvencija od 20 i 20 000 Hz, dok naši laptopovi, tableti i telefoni mogu da prikupe i frekvencije preko 20 000 Hz, odnosno mogu da čuju ultrazvuke. Svaki zvuk koji naše uho nije u mogućnosti da primi, moguće je softveru Silverpush da registruje. Ovo je softver koji je u SAD-u etiketiran kao nepoželjan, jer prikuplja podatke o korisničkim svakodnevnim navikama, koje potom sme da prosleđuje trećim licima.

Zahvaljujući ovim otkrićima kompanije su primoravane da prekinu sa ovom praksom, međutim, navodi se u magazinu modernih tehnologija „The Register“ da neke usluge, poput Google Cast-a, i dalje primenjuju ove metode, i to sasvim legalno.

Inženjer bezbednosti na internetu Semjuel Vajler nas upozorava potencijalne opasnosti potpunog kopiranja našeg identiteta, koja proizlazi iz ovakvog načina rada određenih kompanija i njihovih aplikacija.

Ne želi se reći da treba da se zatvorimo u prostoriju bez svetla i sa malo vazduha kako bismo bezbedno koristili internet i naše digitalne uređaje, nego eksperti i stručnjaci apeluju da pazimo od koga i koje usluge kupujemo, ili pak, besplatno koristimo.

Pročitajte i: Kako da bezbedno kupujete preko interneta?

Pripremio: Luka Ivanović

Izvor: startit.rs

Slike: wired.com